Из нашег региона су се за наследника првог човека светске организације Бан Ки Муна кандидовали и бивши министри спољних послова Хрватске Весна Пусић и Македоније Срђан Керим, некадашњи премијер Црне Горе Игор Лукшић и бивши председник Словеније Данило Тирк.
У трци за место генералног секретара УН су и генерална директорка Унеска Ирина Бокова из Бугарске, администраторка Развојног програма УН Хелен Кларк са Новог Зеланда, министарка спољних послова Аргентине Сузана Малкора, шеф словачке дипломатије Мирослав Лајчак, бивши премијер Португалије Антонио Гутереш, некадашња шефица молдавске дипломатије Наталија Герман и бивша извршна секретарка Оквирне конвенције УН за климатске промене Кристијана Фигуерес.
Стални представник Русије у УН Виталиј Чуркин рекао је да ће име новог генералног секретара, који ће ступити на дужност 1. јануара 2017. године, вероватно бити познато у октобру, током руског председавања Савета безбедности.
Чуркин је објаснио да председавајући Савету безбедности има техничку улогу у процесу утврђивања препорука Генералној скупштини, те да нема утицаја на резултате гласања.
Упитан да ли је Русија одлучила кога ће подржати 21. јула и уопште током кампање за избор генералног секретара, руски дипломата је рекао да „постоје кандидати које Русија сматра снажнијим од других“.
У складу са Повељом УН, генералног секретара именује Генерална скупштина према препоруци Савета безбедности.
Кандидати су имали прилике да се јавно представе Скупштини и одговарају на питања дипломата, а били су позвани и на разговор у СБ иза затворених врата.
Српски кандидат Вук Јеремић изјавио је, уочи првог гласања у СБ за новог генералног секретара УН, да је учињено све како би се што више земаља придобило да има позитиван став о кандидатури Србије.
Јеремић је, у недавној дебати кандидата за генералног секретара УН, изразио уверење да су светској организацији потребне промене и поручио да он има план за то.
