РТРС наводи да су припадници муслиманске војске у зору 23. јула 1992. године напали 11 села Јабуке, палећи и убијајући све пред собом. Масакрирана су 43 цивила, међу којима и старци, жене и деца, а најмлађа жртва је био тринаестогодишњи Ново Елез.
Један од сведока Неђо Мастило, коме су убијени брат, рођаци и комшије, каже да се покушава наметнути прича да је у Јабуци страдало војно способно становништво.
„Јесу ли старице Милка Ковач и Коса Симовић — једна непокретна, друга слепа, које су запаљене у колиби, могле да пруже отпор и јесу ли биле војно способне? Затим, брачни пар Милован и Марија Скакавац, по 80 година, убили их у жбуњу у које су се сакрили, па брачни пар Милош и Анђелка Тривун, убијени на кућном прагу, брачни пар Остоја и Софија Ћосовић, исто на кућном прагу, па Милош Вуковић, који је прошао све офанзиве у Другом светском рату, Сутјеску и Сремски фронт, донео сва могућа одликовања и убијен на кућном прагу“, казао је Мастило.
Он је истакао да су преживели Јабучани разочарани радом правосудних институција у Републици Српској и БиХ које деценијама безуспешно воде овај случај.
„Сваке године на данашњи дан понављамо исту причу, а ништа се не предузима. Јабука је ’стављена под тепих‘ и чека се да сведоци једноставно помру. С друге стране, и починиоци злочина су већином помрли, остало је још пар њих који су били на командним местима“, рекао је Мастило.
