У складу са одлуком Спортског арбитражног суда руски атлетичари неће моћи да учествују на Олимпијским играма, без обзира да ли су користили забрањене допинг супстанце или не. Како коментаришете одлуку да читава екипа буде кажњена, а не појединци који су прекршили правила?
— Спортски арбитражни суд није суспендовао тих 68 атлетичара, већ је тај суд одлучио да Међународна асоцијација атлетских федерација, на чијем се челу налази Себастијан Коу, има право тако да поступи. Ипак, одговарајући на Ваше питање, желим да подвучем да сам зачуђен да Асоцијација атлетских федерација инсистира на томе. Мени као бившем спортисти то је заиста тужно, та колективна казна нема смисла ако нису сви атлетичари користили допинг. Чудим се зашто све кажњавају, а већини немају шта да замере. Представница руских атлетичара је врло јасно о томе говорила. Заиста сам дубоко разочаран и надам се да ће Међународни олимпијски комитет наћи начина да избегне спровођење те неправде.
Како би МОК могао да реагује у овом случају?
— Не могу сад било шта да прогнозирам. Одлука би требало да буде објављена у недељу. Из дубине душе желим да при доношењу одлуке на првом месту буду узети у обзир интереси самих атлетичара, а тек потом остале околности — било да су техничке или политичке природе, уколико говоримо о оним атлетичарима који су невини.
Врло је чудно што се истрага коју је спровела Светска антидопинг агенција (ВАДА) ослања само на исказ једног сведока. Осим тога, произвођач течности за чување анализа атлетичара сумња у тај извештај. Зар не би требало спровести бар још једну анализу пре него што се атлетичарима дефинитивно забрани учешће на Олимпијским играма?
— Да, слажем се. Мислим да је истрага, која је можда и била добро спроведена, мада не знам детаље те истраге, ипак прекратко трајала. Осим тога ниједан Рус није био испитан. Стручњаци који су радили у лабораторијама у Сочију такође ништа нису видели ни чули. Председник Руске Федерације није знао за то, тако да не би требало говорити о „државном допингу“, јер ипак је он шеф државе. И као друго, веровати речима једног јединог човека, који је иначе пребегао у САД, мало је чудно. Мислим да је све то што се догодило исувише оштро и све се пребрзо одиграло.
Махидин Мехиси Бенабад, двоструки вицешампион на Олимпијским играма, за француски лист „Монд“ је изразио чуђење и питао се зашто онда и Кенију нису суспендовали наводећи пример да се спортисти у тој афричкој земљи тестирају десетак дана пред такмичење. Алудирајући на те „спонтане провере“ Мехиси Бенабад се питао да ли смо сведоци примене двоструких стандарда. Како коментаришете речи кенијског спортисте?
— Не могу било шта да кажем тим поводом, јер нисам стручњак за антидопинг контролу. Ипак, волео бих да се тако изузетно важном догађају пришло далеко озбиљније. Сматрам да је требало омогућити сваком појединцу да се изјасни до краја.
Може ли се рећи да су на ту одлуку утицале и неке друге околности, на пример одређени политички моменат?
— То не знам. А ако је било тога, то је онда заиста тужно. То би онда значило да смо изашли из оквира спорта, а управо спорт не би требало да буде коришћен у политичке сврхе. Ако је заиста политика умешала прсте, то је заиста за жаљење.
