Како се наводи, покушај војног преврата у Турској пољуљао је НАТО, а да је којим случајем пуч успео, у Алијанси би постојала земља којом руководи војна диктатура.
Организација себе представља као блок за ширење демократије, иако су САД и њени кључни савезници искључиво подржавали режим Реџепа Тајипа Ердогана. Упркос томе, став турског председника баца већу сумњу на спровођење демократије у Турској и тиме ставља НАТО у незавидну позицију, објашњава лист.
Међутим, питање Русије и даље остаје отворено, с обзиром да са једне стране чују се вапаји источноевропских земаља које говоре да демонстрација „слабости“ може изазвати руску агресију, док остале велике земље сматрају да не треба провоцирати Русију.
Као један од заговорника те идеје, и министар иностраних послова Немачке Франк Валтер Штајнмајер, који је недавне војне вежбе НАТО-а оценио као контрапродуктивне, посаветовао је колеге да не звецкају оружјем испред руских граница.
Истовремено, консензус поводом агресивне политике према Русији нарушавају Чешка, Мађарска и Турска, која је у недавном сплету околности успела да се помири са Русијом, пише „Нешенел интерест“.
Највећа опасност по НАТО, додуше, представљају предстојећи избори у САД.
„Хилари Клинтон се залаже за то да се политика према НАТО-у не промени, док Доналд Трамп сматра да је НАТО неопходно изменити, или чак расформирати. Његова администрација ће највероватније затражити кардиналне измене у Алијанси, што би могло да значи и крај тог блока каквог га ми знамо“, истиче се у чланку.
