Тим Кејн — заменик Клинтонове. Човек који воли скупе поклоне

Клинтонова га је описала као човека који је живот посветио борби за социјалну правду, док га је републикански кандидат за председника Доналд Трамп назвао корумпираним.

Национална конвенција окупиће у понедељак више од 4.000 делегата, а трајаће до 28. јула, када ће, након низа говора и дискусија, бити и званично објављени кандидат демократа и платформа те партије за председничке изборе. Током четири дана скупу ће се обратити председник Барак Обама, прва дама Мишел Обама, потпредседник САД Џо Бајден, Бил Клинтон, Челси Клинтон и сенатор Берни Сандерс, као и сенатор Тим Кејн (58), ког је Клинтонова изабрала за свог потпредседника.

Клинтонова је представила Кејна у петак на скупу у Мајамију. Проценила је да Кејн, који је пореклом из радничке класе и сенатор је тзв. свинг државе (где ниједна партија нема традиционално већину), а уз то течно говори шпански, може да привуче хиспанике, али и умерене и независно оријентисане. Кејн има и добре везе са Афроамериканцима из времена када се као адвокат бавио грађанским правима, али и као бивши градоначелник Ричмонда где више од половине становника чине црнци.

Кејн се окупљенима обратио на течном шпанском: „Бјенвенидос а тодос“. Шпански је научио када је као младић 1980-1981. провео девет месеци помажући као волонтер језуитским мисионарима у Хондурасу. Пореклом је из католичке, шкотско-ирске породице. Отац му је био варилац и имао је малу гвожђарску радњу, мајка наставница. Након завршене средње језуитске школе за дечаке, дипломирао је права на Харварду. Бавио се адвокатуром, био предавач на Правном факултету Универзитета Ричмонд.

Политичку каријеру почиње 1994. када је ушао у градско веће Ричмонда. Пут га је даље водио преко места градоначелника Ричмонда до функције гувернера Вирџиније, коју је обављао од 2006. до 2010. године. Две године, од 2009. до 2011. године био је председавајући Демократског националног комитета, а 2012. изабран је у Сенат. Као члан спољнополитичког комитета Сената Кејн се залагао за ново одобрење Конгреса за примену војне силе у америчким операцијама против ДАЕШ-а.

​Био је и први сенатор који је у Сенату одржао говор на неком другом језику осим енглеског када је на шпанском говорио у подршку двостраначком имиграцином закону. Оженио се Ен Брајт Холтон, ћерком бившег гувернера Вирџиније, коју је упознао на студијама на Харварду и с њом има троје деце.

Представљајући Кејна, Клинтонова је рекла да је он „живот посветио социјалној правди“ и назвала га „прогресивним“. Међутим, прогресивно оријентисани нису баш одушевљени њеним избором, истичући да Кејн подржава ствари као што су дерегулација банака и Транспацифичко партнерство, али и да је лично против абортуса. Додуше, он каже да је као католик лично против абортуса, али да подржава демократско право жена у вези са тим питањем и да су то личне одлуке у које влада не треба да се меша.

​Клинтонова истиче и да је „сенатор Кејн све оно што Доналд Трамп и (његов заменик) Мајк Пенс нису — он је квалификован да уђе у овај посао и води га од првог дана“.

Трамп је на Твитеру изнео своју оцену заменика Клинтонове:

„Тим Кејн јесте и увек је био у власништву банака. Бернијеве (сенатора Сандерса) присталице су бесне, он је био њихов последњи избор. Берни се борио узалуд!“ 

Додао је и оптужбе за корупцију:

„Да ли је то онај исти Кејн који је као гувернер Вирџиније узимао поклоне од више стотина хиљада долара и који није оптужен, за разлику од Боба М.“, написао је Трамп на Твитеру објаснивши да је Боб М. бивши гувернер те државе Роберт Макдонел који је у јануару 2015. осуђен на две године затвора због корупције.

​Међутим, у редовима републиканаца ни издалека сви не деле мишљење Трампа. Наиме, Кејн је као демократски сенатор више пута показивао вештину договарања са колегама из републиканских клупа, чиме је стекао поштовање у оба табора. А са републиканским сенатором Тедом Крузом, који се у мају повукао из трке за републиканског претендента на председничку кандидатуру, дружи се и приватно и, како је сам реко, добро се слажу.

У међувремену, сенку на конвенцију бацили су мејлови Демократског националног комитета које је објавио Викиликс. Из скоро 20.000 мејлова проистиче да је Национални комитет, та наводно неутрална руководећа организација Демократске партије, фалсификовао резултате прелиминарних избора и унапред одлучио да Клинтонова буде кандидат, док је њеног главног супарника сенатора Бернија Сандерса током читаве трке дискредитовао.