Хрватска је тражила, кад је реч о српском закону о регионалној надлежности, да се усвоји не само формулација да се Србија обавезује „на добросуседску сарадњу у поступању с ратним злочинима избегавањем сукоба надлежности и осигуравањем да ратни злочини буду процесуирани без дискриминације“, него и реченица да „сва отворена питања у том погледу морају бити у потпуности решена“. Другим речима, Србија мора укинути надлежност, наводи загребачки лист.
Лист додаје да Белгијанци и Немци нису били задовољни том формулацијом и тражили су у Паризу, уочи свечане вечере коју је француски председник Франсоа Оланд приредио за учеснике конференције о Балкану да се уместо речи „решено“ користи „адресирано“.
„Дакле, да о свему треба разговарати, што је нама било апсолутно неприхватљиво“, каже за „Јутарњи“ добро обавештени извор из врха хрватске дипломатије.
На вечери је дошло и до реакције немачке канцеларке Ангеле Меркел која је различито интерпретирана на хрватској и српској страни, наводи лист.
Све време преговарања када је Хрватска поставила своје захтеве европски комесар Јоханес Хан није увек био благонаклон према хрватској страни, али је 3. јула пристао на формулације и захтеве који су долазили из Загреба. Кад се чинило да је све решено и да је постигнут договор, опет се закомпликовало због интервенције Белгијанаца и Немаца.
Шеф хрватске дипломатије Миро Ковач је тада отишао до Хана, који је био у друштву сарадника Ангеле Меркел.
„Имамо договор зашто се сада то не поштује, зашто се покушава да се мења да сва отворена питања кад је реч о српском закону морају бити решена. Не буде ли тако, пропада договор“, препричава поуздани извор из дипломатских кругова за „Јутарњи“.
Хан је само говорио „да, да“, а сарадник немачке канцеларке је све слушао. На тој вечери су говорили, између осталих, Ангела Меркел, Федерика Могерини, Себастијан Курц и Миро Ковач.
„Овде је хрватски премијер Тихомир Орешковић, близу смо договора“, рекао је тада Ковач и Хрватској обезбедио аплауз, један од два који су те вечери упућени учесницима. Други је добио шеф српске дипломатије који је певао рођенданском слављенику, албанском премијеру Едију Рами — и изазвао шок и неверицу највиших државника ЕУ, пише „Јутарњи“.
Меркелова која је помно слушала говорнике само је упитала: „Када ће бити отворено поглавље“, а одговор који је добила био је: „Можда у јулу“. Загребачки лист наводи да је то различито интерпретирано.
Српска страна, кажу хрватски дипломати, очито је очекивала јачи притисак немачке канцеларке на Загреб, најпре јер своју јавност мора да припреми на тешке реформе у владавини права које треба спровести за улазак Србије у ЕУ.
„Иако Немци, а то значи и Ангела Меркел, нису увек били срећни због наших захтева, пре свега јер су хтели да поглавља са Србијом буду отворена током холандског председавања, до краја јула створена је потпуно крива представа за јавност да су вршили притисак на Хрватску. Нису нас никад притискали„, наглашава извор „Јутарњег“.
Још од априла, кад је Хрватска прво поставила три услова Србији, који су после „нарасли“ на пет, Ковач је имао контакте с Немцима, али и с Американцима. Бивша шефица хрватске дипломатије Весна Пусић и њена влада нису од Србије тражиле ништа сматрајући да у преговарачким мерилима за отварање два кључна поглавља хрватска страна не треба да поставља услове, па није био лаган пут да се крене у процедуру уврштавања хрватских услова у преговарачки процес. Прво је Хан, који је био склонији српском ставу, заједно с холандским министром спољних послова Бертом Кундерсом прихватио три хрватска захтева да уђу у нацрт преговарачке позиције, а био је изразито љут када је Загреб накнадно уврстио и захтеве око несталих и права жртава на одштету. Делимично је тај захтев био пресликан из оног из црногорских преговора, али се од Црне Горе тражило да оствари право приступа правосуђу само цивилним жртвама, док је Загреб сада то исто тражио, али за све жртве рата.
Лист закључује да је решавање односа са Србијом још далеко од идеалног. Садашњи врх хрватске дипломатије сматра све што је постигнуто дугорочно својим великим успехом јер су пре свега проблеми из прошлости пренети на европски колосек.
„Нама је сада у интересу да Србија што пре крене према ЕУ јер ће тиме и проблеми које смо ми истакли морати да буду решени“, кажу у Влади Хрватске и додају да ће већ ове неделеј бити одржана прва седница владине Комисије за праћење преговора Србије са ЕУ.