Из Кремља је раније саопштено да ће се Путин и Ердоган састати 9. августа у Санкт Петербургу, али није коментарисано о чему би њих двојица могли да разговарају.
„Још увек се не зна дневни ред састанка. Има много предлога. То ће бити први сусрет након дуго времена, први пошто су двојица лидера одлучила да окрену ’нови лист‘, тако да неће бити мањка тема за разговор, са сигурношћу то тврдим“, рекао је новинарима портпарол руског председника Дмитриј Песков.
Руски и турски аналитичари очекују да ће Путин и Ердоган разматрати политичка, економска, али и питања о регионалној безбедности, док ће питање подршке Турске терористима у Сирији бити на врху дневног реда.
Како подсећа лист „Свабоднаја преса“ до захлађења у односима Русије и Турске дошло је у новембру када су турске ваздушне снаге обориле руски борбени авион Су-24 и када су две земље скоро биле на ивици рата. Потом је уследио економски рат, у којем је Турска претрпела велике губитке. Захлађење у односима трајало је све док турски председник није упутио извињење руском председнику.
Коментаришући отопљавање односа Москве и Анкаре виши стручњак у Центру за војно-политичке студије Михаил Александров истиче да је Ердоганово понашање скроз логично.
„Он је у тешкој ситуацији. Западне земље су организовале пуч против њега, који је, срећом, био неуспешан. Сада је Ердоган фактички постао изолован. Он мора да очисти прозападне струје у земљи… Отуда и велика чистка у војсци и државним службама. Запад, наравно, неће толерисати то, па је притисак на Ердоган у порасту… Турски председник схвата да мора да тражи подршку са друге стране. Турска може бити јака регионална сила, али ће тешко опстати сама у данашњем свету“, истакао је он.
То је оно због чега Ердоган тражи ближе везе са Русијом, да нађе заједничко тло, да би искористио то приближавање као средство за притисак на Запад, да избегне антитурске санкције, сматра овај експерт.
Упитан да ли Москва може да верује пријатељским потезима турских власти, Александров је нагласио да је тешко у овом тренутку проценити да ли је Ердоган искрен или је само умешан у политичко маневрисање. Тај аналитичар сматра да ће се кључни критеријум за мерење његове искрености сводити на посматрање будућих акција Турске, а посебно уколико она настави да подржава ДАЕШ и остале терористичке групе које оперишу у Сирији.
Што се тиче ДАЕШ-а, Турска ће морати да одустане од подршке тој терористичкој организацији, уколико је озбиљна у вези са сарадњом са Москвом.
„Русија мора озбиљно да се обрачуна са том терористичком групом… Турска граница мора бити затворена за ДАЕШ уколико Ердоган жели да буде пријатељ са Русијом. Наравно, сасвим је могуће да би такав споразум могао да буде закључен усмено. Ердоган ће вероватно нерадо пристати на такав корак“, тврди тај аналитичар.
Александров истиче да је питање „како ће Анкара радити на испуњењу тог споразум, узимајући у обзир да ће примена таквог споразума у пракси готово сигурно довести до сукоба са Сједињеним Америчким Државама… Само ће у пракси моћи да се провери да ли ће се Ердоган усудити да предузме такав корак“.
Како каже, у замену за то Русија би могла да укине санкције на увоз турских пољопривредних пројекте и сложи се да учествује у неким заједничким економским пројектима, укључујући и оквир за Евроазијску економску унију.
„Могли бисмо да обећамо Турској подршку за улазак у Шангајску организацију за сарадњу, што би јој дозволио да уђе у економску зону Пута свиле.“
На крају, аналитичар сматра да је „важно разумети да, са једне стране, Ердоганов помак отвара невероватне могућности, а са друге, мора се увек имати на уму да ће Ердоган до краја покушавати да маневрише између Русије и Запада. Турска никада неће променити своје геополитичке приоритете. Уместо тога, она ће покушати да употреби сукоб између Истока и Запада да одбрани своју релативно независну позицију.
„Уколико Ердоган не спроведе до краја споразуме које је потписао са Путином у Санкт Петербургу, Москву ништа неће спречити да не испуни своје обавезе. Турски лидер мора да схвати да је време да се фокусира на унутрашње проблеме, да дође до споразума са Курдима, иначе ће се суочити са претњом од колапса“, истакао је Александров.
Са своје стране Алексеј Обрасцов, виши истраживач у Центру за азијске и афричке студије на Вишој економској школи, понудио је песимистичније процене.
„Не очекујем од тог састанка никакве сензационалне одлуке“, истакао је он.
„Можда ће бити постигнути неки лични договори о којима ћемо сазнати у будућности, уколико уопште сазнамо. Све у свему, посета је изазвана ужурбаном, али разумљивом жељом Турске да обнови односе са Русијом. Очигледно, осим дипломатске учтивости, економија ће бити у првом плану разговора. У вези са погоршањем односа са Русијом, Турска се суочила са великим економским губицима, што је повукло за собом озбиљне социјалне и политичке последице“, каже Обрасцов.
Упитан да ли би Русија могла да захтева од Ердогана да заустави своју подршку џихадистима у Сирији, Обрасцов је рекао да верује да је директан захтев у том смислу мало вероватан.
„Могућа је нека врста размене информација, јединствена коју могу да обаве једино лидери две државе.“
„Укратко, много тога се дешава око састанка Путина и Ердогана и одговарајуће размене информација између два председника. Надамо се да ће састанак имати улогу у решавању сиријске кризе, која не само да је разорила земљу, већ је помогла да се дестабилизује Блиски исток, па чак и Европа, која и даље трпи због последица избегличке кризе и радикалног исламског тероризма“, закључује Обрасцов.
