За почетак рецимо понешто о технологијама производње међуконтиненталних балистичких ракета и једној верзији совјетске ракете РС- 36М2 „Војвода“ која се производила у Украјини, а у НАТО класификацији позната и као „Сатан“. Кинеску ДФ-41 не можемо у потпуности сматрати копијом ракета које су се у совјетско време производиле на територији Украјине. А овде се ради о индицијама да су Кинези од Украјинаца успели да добију поприличну количину различитих технологија — дело конструктора бироа „Јужни“ и фабрике за производњу ракета „Јужмаш“.
Па ипак, не може се говорити о „сродству“ или сличности између ДФ-41 и „Војводе“ јер је ова украјинска ракета, једна од најпознатијих из совјетских времена, представљала гигантску ракету стартне масе 211 тона. Са друге стране, оно што знамо о ДФ-41 је да је међуконтинентална ракета која је осим других карактеристика била позната и по својој „мобилности“, односно било је и модела који су предвиђени за транспорт железницом. Између ова два модела ракета практично нема сличности.
Нешто ближи модел савременим кинеским балистичким ракетама јесте један други производ „Јужмаша“ — то је ракета на чврсти погон РТ-23, у класификацији НАТО-а позната и као „Скалпел“. Ова ракета је као и ДФ-41 имала три степена и такође била на чврсти погон. РТ-23 је имала стартну масу од готово 105 тона, и то је стварало проблеме при употреби модела ове ракете предвиђене за превоз железницом. Домет ове ракете био је тек нешто више од 10.000 километара, што је много мање него што Кинези тврде за своју ДФ-41.
Не би требало заборавити да интересовање Кинеза за „Јужмаш“ и конструкторски биро „Јужни“ потиче још од 90-их година 20. века. Кинези нису имали намеру да копирају, већ да сарађују и да преузму богато искуство које су стекли инжењери из конструкторског бироа, као и они који су директно учествовали у производњи ракетне технике намењене војсци и космонаутици.
Како су тих година у овом украјинском предузећу запослени иначе имали смешно мале плате, а научно-технички кадрови били у јако лошем положају, а уз високу корумпираност украјинских државних службеника и посебно оних запослених у обавештајним службама, Кина је успела да дође до свих потребних информација за релативно малу суму новца. Познато је да су украјински стручњаци помогли Кинезима да покрену производњу сопственог мотора РД- 120 на течни погон за свемирске летелице. Истих тих ′90-их година било је повремено случајева хапшења кинеских грађана који су покушавали да присвоје документацију „Јужмаша“, али су на крају сви били ослобођени.
„Јужмаш“ и конструкторски биро „Јужни“ су се практично распали, али и даље се могу сматрати ризницом документације о ракетној техници коју ће сигурно све оне земље које развијају сопствене ракетне програме пожелети да набаве и присвоје.
