Процурели мејлови Клинтонове откривају рушење Чавеса

Имејлови које је објавио Викиликс показују да је током мандата као државни секретар САД Хилари Клинтон питала свог тадашњег асистента за Западну хемисферу, Артура Валенсуелу, како да „обузда Чавеса“. Валенсуела је за помоћ у подривању Чавеса алудирао на окретање ка другим регионалним партнерима:

„Морамо пажљиво да размотримо све последице јавне конфронтације са њим, али треба да тражимо начине како да нам остали у региону помогну“.

​Процурели имејлови потврђују сталну тенденцију америчких тајних интервенција према Венецуели и уочене левичарске владе у целој Латинској Америци, као што су Куба и Еквадор. Викиликс је такође објавио стратегију америчке амбасаде из 2006. према тада демократски изабраном председнику Чавесу, у којој се наводи да ће „креативни домет САД до Чавесових регионалних партнера подићи зид између њих и њега“.

Зашто Клинтонова и америчка влада уопште имају такав приступ Венецуели, предмет је спекулација.

Међутим, др Франсиско Домингес из Кампање солидарности Венецуеле изјавио је за Спутњик да:

„Након избора Чавеса у Венецуели и избора Бразилске радничке партије 2002. регион, а посебно Венецуела, почели су да се удаљавају од Сједињених Америчких Држава, постављајући нова тела, углавном регионално интегрисана и због тога су Сједињене Државе губиле свој утицај. Венецуела је била главни заговориник овога, због чега су је Сједињене Америчке Државе толико нападале“.

Иако је Клинтонова јавно изражавала пријатељство са Венецуелом, ово откривање процурелих имејлова наводи на другачије намере према овој латиноамеричкој нацији, због чега је др Домингес резервисан:

„САД морају да узму у обзир регионалне осећаје људи, због чега се прави да је наклоњена и фаворизује добре односе, али никада неће престати да дестабилизује Латинску Америку или Венецуелу“.  

​Клинтонова је такође изразила забринутост због одлуке Уједињених нација да оптуже војни пуч у Хондурасу 2009, што је Клинтонова подржавала. Демократски изабраног 2009. председника Хондураса Мануела Зелају војска помогнута опозиционим партијама свргла је са власти. Упркос чињеници да су традиционални савезници САД, као што је ЕУ, осудили пуч, Клинтонова је тада признала да је желела да види нову владу која би заменила левичарску Зелајину администрацију и „успоставила ред“.

​Влада Венецуеле била је међу регионалним учесницима који су осудили пуч и слом левистичке активности који је настао. У то време Клинтонова је пејоративно питала зашто су УН толико забринуте за Хондурас, а не за Венецуелу: „У реду, али да ли су укада оптужили Венецуелу за ускраћивање слободе штампе?“, написала је она једном званичнику.

Један од процурелих мејлова такође препоручује да се не троше толика средства УСАИД-а на познате левичарске државе као што су Венецуела, Куба или Никарагва, зато што би такви фондови могли да „подривају прави демократски развој“.  

У њему се такође наводи да би „било каква средства усмерена на непоуздане државе“‚ алудирајући на Венецуелу, „морала да буду праћена ’променом у људском понашању‘“.

​Др Домингес верује да је крајњи циљ Сједињених Америчких Држава да види збацивање венецуеланске владе, коју тренутно предводи бивши помоћник Чавеса Николас Мадуро, који ужива подршку народа.

​„Америчка влада погодила је приватни сектор, а посебно дистрибуцију хране, ограничавајући храну и присиљавајући људе да стоје у редовима. Присиљавањем да стоје у редовима, људи постају незадовољни и резултат је да људи постају врло несрећни, а нарочито сиромашни. Мислим да је идеја да се подрије основна подршка коју влада Чавес—Мадуро ужива и ако буду у могућности да их подрију, мисле да ће створити услове за преврат, што су урадили у Чилеу 1973.“, изјавио је др Домингес за Спутњик.

Још од раних ’70-тих америчка влада спроводила је разну субверзивну политику у Латинској Америци, усмерену на подривање демократски изабраних, углавном левичарских влада у региону.

via GIPHY

То је почело 1973. војним пучем против чилеанског премијера Салвадора Аљендеа и постављањем генерала Аугуста Пиночеа. Америчка влада је 2001. и 2002. појачала средства за финансирање венецуеланске опозиције у настојању да створи одрживу опозицију председнику Угу Чавесу.

Оваква политика наставља се и данас и, ако Хилари Клинтон постане председник, највероватније ће се спроводити несмањеном жестином.