Како каже, млади се данас више него икада окружују оним у шта они желе да верују а не истином, док им интернет обилним количинама садржаја управо то и омогућава, док су медији, с друге стране, изузетно једнострани и ограничени, што се интерпретира као препрека преношењу објективне информације.
„Млади морају да буду мало отворенији и да истраже дешавања уколико желе да буду исправно информисани. Цео овај систем вредности долази са Запада. Раније је, примера ради, постојала далеко већа толеранција, људи су поштовали друге опције и веровали да они имају неке позитивне ствари, док данас постоји велика нетрпељивост и када неко загризе за једну политичку опцију мисли да су све друге издајничке“, истиче он.
Када је реч о политичкој оријентацији, омладина је прилично подељена, сматра Малагурски. Када неко хоће да се определи, бива изузетно збуњен, будући да странке које се прокламују за левицу промовишу десничарске мере и обрнуто, те се поставља питање да ли млади уопште знају шта је „левица“, а шта „десница“, каже он.
Ти термини се, истиче он, обесмишљавају јер странке данас желе искључиво популистички да збрајају гласове.
Када је реч о извору информација, каже редитељ, интернет је на првом месту, док долазак Спутњика у Србију Малагурски оцењује као важну ствар која омогућава нашим грађанима да чују и другу страну приче.
„Када људи читају медије и траже неку информацију, врло је важно да знају ко или шта стоји иза те информације. Многи медији тврде да су објективни, међутим никада не кажу ко стоји иза те објективности. Неопходно је да се зна власничка структура медија, као и одакле се који медиј финансира, а након тога да грађани могу да одлуче ком медију ће да верују“, додаје он.
Он такође мисли да није у питању недостатак амбиције код младих кључн проблем, већ недостатак наде. Говорити да у Србији ништа не ваља је у друштву веома популарно, али ако се то прихвати као парадигма нашег времена, онда је сасвим логично зашто нико неће ништа урадити по том питању, каже он.
Малагурски је младима поручио и да буду храбрији, зато што, како је рекао, имају само један живот, а већина га узима здраво за готово и не размишљају да они уопште имају моћ да нешто промене.
„Ако млади желе да се боре против система, ако желе да га унапреде, те да се боре за неко следовање, то не сме да има цену. Млади, сад док су најпродуктивнији и најпаметнији, имају шансу да нешто ураде и морају се удружити јер само слога може довести до жељених резултата, као што то можемо да видимо на појединим примерима студентских протеста на факултетима“, закључује он.
