„Нећемо толерисати никакве лажне компромисе. Ово је питање владавине права“, нагласио је Крихбаум у интервјуу за портал „Јуропијен Вестерн Балканс“ (ЕВБ).
Немачки парламентарац је објаснио да је „7 услова Бундестага“, који су пре неколико година постављени Србији на иницијативу његове парламентарне групе, углавном испуњено, због чега је Бундестаг прошле године дао „зелено светло“ за отварање првих поглавља у преговорима Србије и Европске уније.
„Међутим, у резолуцији од 27. јуна 2013. године, Бундестаг је утврдио да приступни преговори неће моћи да буду закључени пре него што напад на немачку амбасаду из фебруара 2008. буде у потпуности истражен, а починиоци приведени правди“, рекао је Крихбаум за ЕВБ портал.
На опаску да има оцена да Немачка не препознаје довољно важност питања попут смањења владавине права и медијских и политичких слобода у Србији, Крихбаум одговара да је реч о неспоразуму.
Јасно је, каже, да „Србија тек треба да спроведе многе реформе у политичкој сфери, администрацији, правосуђу и економији, пре него што земља буде могла да се прикључи Европској унији“.
„Ипак, напори и учињени напредак, увелико постигнути од стране премијера Вучића, морају бити признати“, оценио је Крихбаум и приметио да је Србија „увелико на путу ка ЕУ“, иако ће преговори сигурно трајати још неколико година.
Немачка, истакао је, подржава овај пут Србије веома активно, што се може видети и у Берлинском процесу, иницираном од стране немачке владе.
Крихбаум је као апсурдне одбацио оптужбе о умешаности ЕУ и САД у покушај рушења владе Александра Вучића, у вези са протестима у Београду.
Према његовим речима, „протести против слободно изабране владе представљају израз слободе изражавања и потпуно су природни у једној демократској држави“, али, истакао је, „нико у Немачкој нема интереса да руши недавно реизабраног премијера Србије или дестабилизује његову владу“.
„Наши односи су веома блиски и конструктивни и постају све више пријатељски и срдачни током процеса преговора. Тврдити да неко хоће да сруши слободно изабраног премијера је бесмислица“, рекао је Крихбаум.
Поводом понашања Хрватске у погледу отварања Поглавља 23, Крихбаум је поновио да је за њега „неприхватљиво да чланица Европске уније блокира приступне преговоре са државом-кандидатом због билатералних спорова између њих две“.
Када је Словенија блокирала процес приступања Хрватске због спора око демаркације границе у Пиранском заливу, он је, како је подсетио, изнео мишљење у корист Хрватске.
„Билатерални спорови треба да се решавају билатерално. За ове ствари постоје тела за међународну арбитражу, али су и ЕУ и Немачка спремне да буду медијатори у одређеним случајевима. Ови спорови не смеју постати проблем за ЕУ. Искрено се надам да ће ова непријатност постати ствар прошлости након избора у Хрватској. На крају крајева, влада је већ артикулисала промену политике када се ради о овом питању“.
На питање да ли „свеобухватна нормализација односа“ између Београда и Приштине која се захтева од Србије кроз преговарачко поглавље 35 нужно подразумева признавање независности Косова или постоје алтернативна решења, Крихбаум каже да је последњих година дошло до великог напретка, за шта је у великој мери заслужан премијер Александар Вучић.
„Међутим, две земље су далеко од добросуседских односа попут оних које, на пример, Немачка има са својим суседима. Према томе, преговори о Поглављу 35 ће свакако бити међу најтежим и најмучнијим. Претпоставља се да ће ово поглавље бити затворено на самом крају процеса преговора“, рекао је он.
Он је рекао и да нема ништа лоше у томе што Србија одржава блиске економске односе са Русијом чак и након што постане члан ЕУ, али је нагласио да ЕУ није само економска заједница, већ пре свега политичка унија која дели одређене вредности.
„Према томе, било је природно за ЕУ да оштро осуди нелегалну анексију Крима и уведе санкције Русији. Да ли ће Србија једног дана желети да попут својих суседа постане члан НАТО-а или не у потпуности зависи од Србије“, закључио је Крихбаум.
