Постизање договора о механизму координације и потписивање Писма о намерама за кредитни аранжман Босне и Херцеговине са ММФ-ом представљен је као „повратак земље на европски пут“.
Наиме, потписници, председник Републике Српске Милорад Додик, бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић, и шеф делегације и специјални представник Европске уније Ларс Гунар Вигемарк изјавили су да ће на овај начин „европски пут Босне и Херцеговине бити одблокиран“.
Међутим, професор Факултета политичких наука из Бањалуке Милош Шолаја у разговору за Спутњик оцењује да у БиХ нема истинске политичке воље да се заједно иде у Европску унију. "Потписници су сасвим сигурно били под притиском Брисела током ових договора, јер се од њих тражи да се остварује реформска агенда из прошле године — коју су такође потписали под притиском“, каже Шолаја.
„Истовремено, искоришћена је прилика да се ММФ-у што пре пошаље писмо како би стигао новац, јако важан фактор уочи предстојећих локалних избора који се баве општим, националним темама. Подсећам, тај потпис је већ добио примедбе — Хрвати, који немају бројност народа, ни развијен институционални систем представљања, траже усаглашавање у кантонима. То је класична игра политичких лидера у БиХ: потпис се касније у некој форми неће реализовати, јер у суштини нема истинске политичке воље да се заједно иде ка Европској унији“, каже Шолаја.
Он додаје да је важна чињеница да је овај договор дошао у време озбиљне дестабилизације Републике Српске, па је самим тим потврдио да без ње нема ни Босне и Херцеговине. „Апсолутно — она је територијални, али и институционални део БиХ, насељена је већински Србима који су конститутивни народ међу три ентитета, и то је кључ кроз који треба све да се решава“, каже саговорник Спутњика.
„У суштини, свако ко занемарује Републику Српску мора да зна да БиХ не може да постоји без ње. Проблем је што се у актуелним политикама, а нарочито у међународној јавности, ствара слика да је БиХ компактна централизована држава, да је Сарајево њен главни град, а политички систем земље предвиђа постојање заједничких институција, које се заједнички креирају. Ако се Република Српска неким чудом извуче из система, БиХ не постоји“, истиче Шолаја.
Наш саговорник подсећа на чињеницу да је један народ, уз помоћ међународних судија, прегласао друга два, што је иначе формула за конфликт у БиХ. Упитан да ли уопште верује у европски пут земље, Шолаја каже да је реч о „чудној идеји, која макар за сада нема будућност“:
„Европског пута нема док се не дефинише политичка стабилност у БиХ, а она се неће тако лако дефинисати, јер све што се дешава у нашој политици произилази из Дејтонског споразума, укључујући и Анекс 4, који је неко назвао Уставом — а он је често извор конфликата. Док народи не седну за сто и између себе не договоре решења за бројна питања, јако је тешко говорити о било каквом европском путу“, каже Милош Шолаја.
Све што се дешава у формалном погледу у Босни и Херцеговини, а диктира се из Брисела, на крају остане само мртво слово на папиру, закључује професор Шолаја у разговору за Спутњик.
