Два дана уочи званичног отварања, „Нишвил“ 9. августа почиње програмом посвећеном „краљу ромске музике“ Шабану Бајрамовићу, којим се обележава 80 година од његовог рођења.
Директор „Нишвила“ Иван Благојевић подсећа да је програм „Пријатељи Шабану“ практично кренуо још 2010. године кад је фестивал организовао изградњу споменика Шабану Бајрамовићу на амфитеатру нишавског кеја. Захваљујући донацијама Горана Бреговића, Љубише Самарџића, Есме Реџепове, Горана Паскаљевића и многих других, направљен је споменик који је постао симбол толеранције.
„Од тада се одржава, некад дан, а ове године два дана, програм ’Пријатељи Шабану‘, а свирају бендови и оркестри који на репертоару имају бар једну песму Шабана Бајрамовића“, каже Благојевић за Спутњик.
Он подсећа да је 2008. године одржан концерт ’Пријатељи Шабану‘ у београдском Сава центру захваљујући иницијативи тадашњег министра културе Небојше Брадића и да је део уметника, који су тада наступили, наредних година свирао на нишавском кеју.
Ове године, у програму „Пријатељи Шабану“ биће укупно шест наступа. У уторак, 9. августа наступиће нишки плесни студио „Револушн“, који ће комбиновати латино ствари са Шабановим песмама, затим етно-џез група „Нишки кафе бал“, а на крају ће наступити „Балкан лаверс“, интернационални састав наших људи који живе у Швајцарској.
Идућег дана програм отвара џипси састав „Вери најс“, после њих наступају гости из Кине етно-џез састав „Голден буда“, док ће програм затворити италијански бенд „Нема проблема“, који искључиво свира балканску музику.
Програм „Пријатељи Шабану“ је бесплатан, а посетиоци ће испред Официрског дома у Нишу 9. и 10. августа моћи на великом видео-биму да виде снимке наступа Шабана Бајрамовића са ранијих „Нишвила“, као и сјајан омаж „краљу ромске музике“ који је урађен у Сава центру 2008. године.
Према речима Благојевића, „Шабан Бајрамовић је био оличење нишког локал патриотизма“.
„Шабан је био је велики уметник, пре свега композитор, јер је написао више од 700 композиција. ’Тајмс‘ га је сврстао међу десет највећих блуз певача света, могао је да направи већу светску каријеру да је отишао из Ниша и послушао савете менаџера и агенција, али га је везаност за овај град оставила ту где јесте. Био је аутентичан у сваком погледу. Његов живот је био скуп порока који су резултирали специфичном мешавином ромске музике и црначког соула који провејава из његовог певања“, закључио је Благојевић.
