Они истичу и да ће она бити усмерена „не само против Русије већ и против других америчких непријатеља“, као што су Кина, Северна Кореја и Иран.
Овај потез Американца експерти сматрају провокацијом и реалном претњом за глобалну безбедност.
У Кремљу се, међутим, уздржавају од коментара о овим намерама Вашингтона. Портпарол руског председника Дмитриј Песков је, одговарајући на новинарско питање — да ли планови Вашингтона угрожавају паритет у тој сфери и да ли ће Русија реаговати на те планове САД — рекао да ће стручњаци (за нуклеарно оружје) убрзо оценити овај амерички потез.
У руском Министарству спољних послова подсећају на речи руског председника Владимира Путина, који је раније рекао да Русија неће учествовати у новој трци у наоружању, али да ће Москва учинити све да осигура националну безбедност.
Америчка Национална управа за атомску безбедност (ННСА) званично је одобрила производњу модернизоване верзије главног термонуклеарног оружја стратешких снага САД — нуклеарне бомбе Б61, која је развијена још шездесетих година. Од тада је она неколико пута модификована. Последња модификација је почела 2012. и трајала је четири године, а биће прилагођена за стратешке бомбардере и за тактичку авијацију.
Б61-12 замениће нуклеарне бомбе 3, 4, 7. и 10. модификације.
Пентагон планира да прве Б61-12, које буду произведене 2020., постави у америчким базама у Европи.
Вашингтон тврди да програм модернизације нуклеарних бомби не прети нуклеарном паритету. Американци наводе да ће им то омогућити да смање количину нуклеарних бомби размештених у Европи, а такође да ће тиме смањити и број нуклеарних гравитационих бомби у свом нуклеарном арсеналу.
Према незваничним проценама, у базама НАТО-а у Европи има око 180 бомби В61. Јесенас се говорило и о томе да САД планирају да разместе 20 бомби Б61-12 у Немачкој, у авио-бази Бјухел. Нове бомбе би могле бити размештене и у неким другим европским земљама.
Директор департмана Министарства иностраних послова РФ за контролу наоружања Михаил Уљанов наводи да је реч о размештању атомских бомби у пет земаља — Белгији, Немачкој, Италији, Холандији и Турској.
„Колико ја схватам, ради се о преласку на нову фазу припрема за производњу тзв. унифициране нуклеарне бојеве главе, конструисане првенствено за размештање на територији пет европских земаља, у циљу обнављања већ постојећих америчких нуклеарних арсенала који се тамо налазе“, рекао је Уљанов.
Он је додао да ће, према постојећим информацијама, „одређени број“ тих модернизованих бомби бити ускладиштен на територију САД „као залиха“.
Уљанов је упозорио да ћемо тек од 2020. године, када се ново оружје појави, осетити негативне последице ове модернизације.
Према његовим речима, у том смислу, постоје два аспекта — посебно војни и војно-политички. Како је навео, модернизација бомби ће довести до веће прецизности и мање снаге.
„Није случајно то што су поједини амерички стручњаци назвали нове бојеве главе више ’етичким‘, јер, како кажу, њихова примена ће имати далеко мање хуманитарне последице. Али, то има и један негативан аспект: карактеристике таквог оружја ће још више повећати искушење да се употреби. То ће уједно значити и далеко нижи ’праг толеранције‘ примене нуклеарног оружја. Не желим да ’пумпам‘ ситуацију, али имамо разлога да верујемо, да ће нове бомбе за Пентагон бити не само средство одвраћања од напада, него и средство за борбу ’на бојном пољу‘, јер његове карактеристике управо то показују. Надам са да грешим када је ово у питању“, рекао је Уљанов.
Што се тиче војно-политичког аспекта, то је, по мишљењу дипломате, обнова америчких нуклеарних арсенала у Европи и она као таква означава продужетак праксе „заједничких нуклеарних мисија“ при НАТО-у у оквиру којих се пилоти из земаља без нуклеарног оружја припремају за употребу америчког нуклеарног оружја.
„Те мисије су, по нашем мишљењу, грубо нарушавање духа и слова Уговора о неширењу нуклеарног оружја“, рекао је Уљанов.
Он подсећа да тај међународни уговор забрањује државама које поседују нуклеарно наоружање испоручивање истог, директно или индиректно, државама које не поседују нуклеарно наоружање, а такође, с друге стране, забрањује државама које не поседују нуклеарно наоружање примање истог.
„То су основне обавезе које грубо игноришу Американци и те натовске земље у Европи, које учествују у ’заједничким нуклеарним мисијама‘“, додао је Уљанов.
Неки руски аналитичари упозоравају да модернизација тактичког нуклеарног арсенала у Европи значи да ће атомско оружје бити размештено у близини руских граница и да би га земље-чланице НАТО-а могле употребити против Русије у случају рата.
Руски војни експерти оцењују да ће модернизација Б61-12 подстаћи трку у наоружању, а да одговор Москве на то могу бити нуклеарне главе за ракетне системе „Искандер“.
Овај моћни оперативно-тактички ракетни систем намењен је за уништавање надземних циљева далеко иза непријатељских линија.
„Искандер“ је изузетно мобилан, тешко уочљив и спреман за паљбу у рекордно кратком времену.
