Главни подстрек за Клепфера била је пуцњава у биоскопу „Аурора“, у којој је 2012. погинуло 12 људи. Зато је одлучио да развије „паметни пиштољ“ као пројекат за средњошколски сајам науке, што је касније постало и његова животна жеља.
Студент на Масачусетском технолошком институту, Клепфер, који има 19 година, уложио је много времена и енергије да његов пројекат „паметног пиштоља“ дође до фазе прототипа, а сада покушава да оде корак даље — да буде у стању да финансира, масовно производи и продаје свој концепт.
Концептуално, „паметни пиштољ“ инкорпорира технологије које би спречиле да пиштољ користи неовлашћено лице. Кајево добронамерно решење је дизајнирано да спречи случајно окидање, крађе, самоубиства и незакониту употребу.
„Првобитно сам радио на нефункционалним прототипима користећи пластичне флаше, али сам временом, уз помоћ малог тима и након освајања неких награда, успео да прикупим довољно средстава да наставим истраживање. Сада смо дошли до фазе функционалних модела, а до краја ове недеље имаћемо прави модел ватреног оружја са ’паметном‘ технологијом“, рекао је Клепфер за Спутњик.
Када корисник нормално држи пиштољ, он очитава његов отисак прста и упоређује га са листом корисника која је „учитана“ у меморију пиштоља. Уколико се подаци поклопе — пиштољ је спреман за паљбу. У супротном, остаје закочен.
Сам сензор за отисак прста користи кодирање на нивоу оног које користи војска, са кључем јединственим управо за тај пиштољ, како би се обезбедио највиши могући ниво сигурности да пиштољ може да користи само власник и људи које је он овластио. Кај о наредним фазама пројекта каже: „Биће потребно још око годину дана да добијемо коначни дизајн и дођемо до комерцијалне фазе пројекта“.
Будући да је у току све већа дискусија о оружаном насиљу у САД, „паметни пиштољи“ се намећу као решење којим се не крши право власника ватреног оружја на његово поседовање.
Безбеднији пиштољи — та идеја сасвим сигурно не би наишла на отпор, али због чега се онда нису већ појавили на тржишту? Клепфер за Спутњик каже да је наишао на подељене реакције, углавном ипак позитивне: „Било је забринутости због поузданости технологије, али и негативних коментара оних који се снажно залажу за ношење оружја.
Међутим, то је било и очекивано. „Просто не можете урадити било шта без некаквог отпора“, наводи Клепфер. Он каже да је свестан тога да је било потребно више година да се аутомобили учине безбеднијим, па ће тај процес код оружја вероватно трајати исто толико, али млади инжењер је уверен да ће његов пројекат оставити позитиван траг, што је одувек и планирао.
