Више од две деценије од операције „Олуја“, Република Хрватска није упутила извињење због тога што је извршила прогон сопствених грађана.
Иницијатива младих је зато одлучила да покрене електронско прикупљање потписа, односно петицију која би Владу Хрватске навела да то извињење упути, каже Главаш за Спутњик.
„Пре нешто мање од недељу дана пустили смо у јавност петицију којом смо желели подсетити да пуну двадесет и једну годину Република Хрватска није упутила извињење жртвама ’Олује‘ и њиховим породицама. Дакле, покренули смо петицију баш сада, у данима који предстоје, уочи обележавања годишњице ’Олује‘, када се већина грађана Републике Хрватске спрема за тријумфални облик те прославе.“
„Сматрамо да би било врло важно да се, након двадесет година, у фокус напокон ставе жртве и да им се од стране институција упути искрено извињење, а да то искрено извињење не долази само од стране грађана, појединаца, већ и од невладиног сектора. За сада имамо петицију само у електронском облику, и она се може потписати само путем интернета. Одзив није најбољи. Тренутно имамо нешто преко три стотине потписа што је, мало је рећи, срамотно.“
„С друге стране, одзив грађана који нас покушавају бојкотовати, зауставити, и који нам замерају је много, много је већи, али то ваљда тако треба да буде — тако је било и прошле године, када смо упутили апел председници Републике Хрватске и премијеру да се институције извине. Дакле, наишли смо на потпуно исте препреке, а тако је било и пре неколико година, када смо на излазу из града Книна поставили плочу на којој је писало да у име грађана Републике Хрватске упућујемо извињење жртвама ’Олује‘ и њиховим породицама“, рекао је Главаш.
На питање новинара Спутњика да ли ће петиција моћи да се потпише и у неком другом облику, а не само у електронском, Јоцо Главаш каже:
„Ми смо упутили захтев граду Книну да нам допусти да 5. августа користимо јавну површину града, дакле, да на главном градском тргу поставимо штанд и прикупљамо потписе у сврху ове петиције. Иако је град Книн рекао да ће нам доставити писмено саопштење, било да је одлука позитивна или негативна, они то још нису учинили. Они нам то једино могу доставити у четвртак, дакле испада да би нам доставили дан пре саме прославе, што би било крајње неозбиљно. Дакле, како нисмо добили никакву потврду од града Книна да у другом облику можемо да прикупљамо потписе на штанду у самом граду, мислим да нећемо имати такву могућност.“
На питање да ли сматра да постоји шанса да у будућности престане антисрпско расположење у Хрватској, Јоцо Главаш каже:
„Не. Кратко и јасно. Тренутно, у овом облику, дакле у овом стању у којем се налазе и Србија и Хрватска, то није могуће. Хрватска тренутно има техничку Владу, налази се у једној предизборној кампањи у којој се антагонизам према грађанима српске националности и према грађанима Србије повећава. С друге стране, имамо исто тако техничку Владу у Србији, предизборна кампања трајала је месецима и такође влада антагонизам према грађанима хрватске националности и грађанима Хрватске. Прошле године, пре избора, имали смо затварање границе која је такође подстакло јако велике размирице између две државе. Протестне ноте страних дипломата нам у последње време стижу на месечном нивоу, тако да за ово што сада видимо — како нам се развија дневна политика — то не иде у добром смеру. Исто тако, показатељи неких истраживања која су спроведена међу младим особама, рођеним након завршетка рата у Хрватској и Србији, показују нам да су млади доста конзервативнији од својих родитеља. То нам, опет, не говори да ће будућност бити светла што се тиче дневнополитичких питања. Самим тим, то за собом повлачи и питање економије, која се не може побољшати уколико су две државе, свака за себе, затворене.“
