Званичници Европске уније страхују да ће Русија помоћу тог гасовода, као прво, умањити улогу Украјине као транзитне земље за гас, а као друго, учинити неповољним алтернативне испоруке енергента из Каспијског региона, чиме ће зависност Европе од „Гаспрома“ бити повећана.
„Обнављање пријатељства између Турске и Русије може да буде проблем за Европу, ако руске власти рачунају на то да Турска замени Украјину као транзитне земље за гас… То има смисла за Турску, јер ће она добијати јефтинији гас из Русије, али за нас ће то бити проблем“, изјавио је неименовани чиновник ЕУ за западне медије.
Западни експерти су покушали да умире европске званичнике изјавама да је руско-турски савез крхак, посебно због потреса изазваних покушајем преврата у Турској, али и и због тога што још није прошла ни година од момента када је Турска оборила руски војни авион СУ-24 у Сирији.
„У време нестабилности, ако сте при здравој памети, нећете почињати велике инфраструктурне пројекте“, изјавио је Симон Таљпјетра, експерт из бриселског аналитичког центра.
Москва и Анкара су сада, по његовом мишљењу, више заинтересовани за политичке декларације, него за стварну реализацију пројеката, преноси „Бизнис инсајдер“.
Руски аналитичари сматрају да је забринутост Европљана „чудна“, нарочито због њихове превелике жеље да Украјини сачувају статус транзитне земље за гас.
За ЕУ Украјина је земља коју би требало подржавати, али из руског угла Украјина је извор ризика за ЕУ и непоуздан партнер.
Експерти подсећају да оптужбе да Русија намерава да изгради друге гасоводе — „Турски ток“, „Јужни ток“ и/или „Северни ток 2“ — само како би напакостила Украјини и одузела јој статус транзитне земље нису основане. Москва жели да обезбеди стабилну испоруку гаса у ЕУ, а са друге стране Кијев то користи као средство за уцену.
Руси су већ уморни од спорова и сталног натезања са Украјином око цене гаса, начина плаћања, нагомиланих дугова, крађе „плавог горива“ намењеног европским потрошачима и сталних претњи Кијева да ће поново заврнути „славине“. Зато Москва жели да од 2019. године, када истиче гасни уговор између Русије и Украјине, избегне све те ризике и омогући редовну, стабилну и сигурну испоруку „плавог горива“ Европи.
Осим тога, још пре петнаестак година Русија, ЕУ и Украјина су констатовале да је гасовод, изграђен још у совјетско доба, застарео и требало је да потпишу споразум о обнови цевовода кроз Украјину. Међутим, до реализације плана никад није дошло захваљујући Украјини.
Европа сада треба да се одлучи да ли ће дозволити да се њихови грађани смрзавају, као што је то биo случај 2009. године када је Украјина усред зиме заврнула вентиле, или ће подржати Русију у њеној намери да изгради нов гасовод и заобиђе Украјину са којом су имали горко искуство.
Са друге стране, сматрају експерти, Европа нема разлога за забринутост ни због тога да ће гасовод појачати зависност Европе од Русије, јер је Русија одувек ЕУ била поуздан партнер, који поштује договоре и споразуме.
У украјинском „Нафтогасу“ се, међутим, надају да ће ЕУ, ипак, блокирати изградњу гасовода „Турски ток“.
„ЕУ, уз политичку вољу, могла би да блокира изградњу ’Турског тока‘. Ни Турска ни Русија немају технологије за изградњу гасовода по дну мора, а то могу само стране компаније. Према томе, уз јаку жељу ЕУ и западних земаља методом санкција тај пројекат може бити заустављен, питање је само да ли има политичке воље“, изјавио је шеф „Нафтогаса Украјина“ Андреј Кобољев.
Он је додао да те технологије имају само четири земље и да пројекат неће бити реализован уколико оне одбију да учествују у пројекту.
Кобољев је рекао да изградња „Турског тока“ носи одређене ризике за Украјину, јер ће то довести до смањења транзита руског гаса кроз њену територију.
„Турски ток“ подразумева изградњу гасовода који би ишао од Русије до Турске по дну Црног мора. Првобитно је било договорено да укупан капацитет „Турског тока“ износи 64 милијарде кубних метара и да има четири крака, а затим је тај обим смањен. Више се, међутим, не говори о четири цеви, него само о две којима би се задовољиле потребе Турске и дела Европе.
„Турска је заинтересована да гас добија директно, без проласка кроз друге транзитне земље, и у оквиру тога је за ’Турски ток‘ предвиђена једна линија, што је минимум за турске потрошаче. Линија је 15,75 милијарди кубних метара гаса. У принципу, ми сада разговарамо о изградњи две линије. Друга линија је за европске потрошаче, потрошаче југозападних европских земаља, а она би такође могла да буде постављена по дну Црног мора и преко територије Турске“, рекао је руски министар енергетике Александар Новак.