Почетком недеље, амерички медији јавили су да је Френк Кендал, највећи купац оружја америчког министарства одбране, сазвао је затворену седницу Одбора за одбрамбену набавку за среду, седницу која треба да размотри стратегију америчког ваздухопловства за куповину нових ракета које би замениле „Минутмен III“ на лансерима интерконтиненталних балистичких ракетних система, који су у служби од 1970. Очекује се да би трошак за модернизацију застареле америчке нуклеарне тријаде (укључујући ракете, подморнице и нуклеарно оружје у ваздуху) требало да америчке порезнике изађе један билион долара у периоду од 30 година.
У међувремену, очекује се да најновији руски интерконтинентални балистички ракетни систем, РС-28 „Сармат“, који је почео да се развија 2011, започне да замењује Р-36М (НАТО ознака „СС-18 Сатана“) до 2018.
Војни аналитичар и председник московске Академије за геополитичке проблеме, објаснио је да САД морају да пређу велики пут да би и хипотетички достигле руски ракетни потенцијал.
Експерт подсећа да се „већ десетак година разговара о овим ракетама, али очигледно њен развој тек почиње; говоримо о пружању техничких спецификација произвођачима. Проћи ће десетак година пре него што видимо готов производ; ове ракете биће конкуренција руском ’Сармату‘“.
Сивков наводи да се угрубо могу предвидети карактеристике нових америчких ракета.
„Ово ће највероватније бити ракета на чврсто гориво са дометом до 12 хиљада километара и носивости између четири и пет тона. Она ће највероватније имати бојеву главу, а свака од њих би требало да има прецизност од 50 до 100 метара и три до десет бојевих глава по ракети.“
Тренутно су „Минутмен III“ је једина копнена интерконтинентална балистичка ракета у америчком арсеналу. Према последњим јавним подацима, САД имају 450 оваквих ракета, које ће бити у служби до 2020.
Не зна се много о тачним карактеристикама балистичке ракете РС-28 „Сармат“ на тешко течно гориво, која се развија за руске стратешке ракетне јединице и планирано је да уђу у службу у наредне две године. Неки извори указују да ово оружје представља двофазну ракету, са процењеним оперативним дометом од десет хиљада километара, масе сто тона и носивости 4-10 тона.
Ракета ће бити опремљена са највише 12 бојевих глава (или до 24 Ју-74 хиперсоничних летелица), од којих свака може појединачно да се усмерава током поновног уласка. Оружје је дизајнирано са низом антиракетних мера које су намењене пробијању америчког ракетног штита.
Политиколози сматрају да је Русија почела активно да разматра модернизацију свог нуклеарног одвраћања након што су се Сједињене Америчке Државе повукле из Споразума о антибалистичким пројектилима и почеле да распоређују ракетне системе у Источној Европи, тврдећи да су направљене за превенцију претње од иранских нуклеарних ракета.
Прошле године потврђене су сумње руског председника Владимира Путина о правим разлозима за размештање ракетног штита. Након потписивања иранског нуклеарног споразума, САД су наставиле изградњу и размештање својих ПРО системима у Источној Европи, међу којима су и сталне базе у Румунији и Пољској.
