Портпарол руског председника Дмитриј Песков је објаснио да је „суверено право једне стране да предложи кандидатуру амбасадора и да је суверено право друге стране да се са тим не сложи“.
„Процедурално су могући и други предлози“, појаснио је Песков дипломатски протокол, додајући да није упознат са тим да ли има и других кандидата.
Експерти истичу да опозив или неприхватање амбасадора или амбасаде није само дипломатски знак категоричког погоршања односа или чак скорог почетка рата, већ и да спречава успостављање односа између земаља.
Слична ситуација била је и после „Мајдана“, када Кијев није прихватио кандидатуру амбасадора Русије Михаила Зурабова, али је касније био принуђен да то учини.
Украјина је после догађаја на Криму опозвала свог амбасадора из Русије и у Москву је послала привременог повереника.
Руски званичници оцењују да то за Русију неће бити велики губитак, али да је непријатељска политика Петра Порошенка контрапродуктивна за саму Украјину. Они наводе да од увођења било каквих ограничења губи управо Украјина, с обзиром на то да грађани те земље масовно иду у Русију да раде.
У Москви сада има и оних који сматрају да са Кијевом не би требало градити дипломатске односе, пошто Украјина није самостална држава.
„Сви смо свесни да Украјина апсолутно није самостална држава. Она је у потпуности марионета САД, тако да се ниједна одука не доноси у Кијеву“, изјавио је члан Комитета Државне думе за послове ЗНД и везе са сународницима Иља Дроздов.
Он је нагласио да Украјина сада нема амбасадора у Русији и да због тога Москва не би требало да гради нове везе са Кијевом.
„Украјина је вештачка творевина, коју су створили совјетски лидери… Ми смо их хранили неколико деценија, створили смо им државу, али је они нису задржали“, рекао је посланик, додајући да са „таквим односима између две земље амбасадор и није потребан“.
Први заменик шефа Међународног комитета Савета Федерације Владимир Џабаров такође није искључио могућност да је одлука украјинских власти о руском амбасадору донета после консултација са „америчким менторима“.
„Овде се не ради о појединцу, нити о кандидатури новог руског амбасадора у Украјини, већ о негативној политици Кијева према Русији у целости“, додао је Џабаров.
Подсећамо, председник Русије Владимир Путин опозвао је Михаила Зурабова, бившег руског амбасадора у Украјини, те је улогу привременог повереника за Русију преузео Сергеј Торопов.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да је Москва затражила од Кијева да нови амбасадор буде Сергеј Бабич, као и да су ту кандидатуру подржали и Савет Федерације и Државна дума.
Кијев је, са друге стране, поручио да неће разматрати питање постављања новог амбасадора Русије у Украјини. Заменица министра иностраних послова те земље Јелена Зеркаљ је рекла да је то питање скинуто са дневног реда.
Према њеним речима, Украјина је питање амбасадора решила још 2014. године када га је опозвала.
„Тренутно у Украјини ради привремени повереник, а с обзиром да је за Украјину лимитирано пословање са Русијом, скидање тог питања са дневног реда никако неће утицати на односе наших земаља“, навела је она.
Зеркаљева је додала да је улога последњег руског амбасадора у Украјини била минимална када је реч о успостављању односа између двеју земаља.
„Без обзира на то ко ће бити амбасадор, Зурабов, Бабич, или неко други, задатак је обнављање међудржавних односа, који су нестали по наредбама споља. Данас је Кијев територија којом се управља споља, а стратешки задатак наше земље је обнављање билатералне сарадње. Наше земље су предодређене да буду суседи и партнери. Народи ће свеједно бити заједно. Задаци који се налазе пред нашим дипломатама у Кијеву су тешки, али ја сам уверен да ће у наредним годинама бити испуњени“, изјавио је председник Комитета Државне думе за послове ЗНД Леонид Слуцки, који је уверен да ће Бабич у скорије време ступити на дужност амбасадора РФ у Украјини.
