Документи приказују како је најмоћнија обавештајна агенција на свету мењала и цензурисала сопствене извештаје о председнику Србије и Југославије током деведесетих година, сакривајући репресије над Србима са Косова и правећи највећег америчког непријатеља од некада „љубазног и шармантног“ политичара.
У једном документу, наводи се у „Недељнику“, постоји следећа реченица:
„У априлу 1987. године Милошевић је привукао пажњу међународне јавности својим драматичним доласком на протест Срба са Косова, где је иницирао распаљиву кампању да ’исправи грешке‘ због којих су патили и затражио брз напредак ка пуној демократији и тржишној економији.“
„Дакле, други део реченице, онај о ’напретку ка пуној демократији и тржишној економији‘ није се нимало слагао са наративом о Милошевићу који данас знамо. Како политичар који се залаже за такве циљеве може да постане јавни непријатељ САД? Очигледно је да не може. И зато је ЦИА одлучила да преправи тај део реченице. Он је прво модификован, а потом је и потпуно нестао“, наводи др Филип Ковачевић, на чији захтев је ЦИА „декласификовала“ те документе.
Већ у документу из 1995. године реченица је другачија. Уместо: „Захтевао је (Милошевић) брз напредак ка пуној демократији и тржишној економији“, пише: „Поставио је захтеве за брз напредак ка пуној демократији и тржишној економији, према извештајима (цензурисано) медија.“
Дакле, сада то више није представљено као чињеница (као што је било 1992. године), већ је „према извештајима медија“, наводи се у анализи која је објављена у „Недељнику“.
У документу из 1998. године сама реченица је радикално преформулисана.
„У априлу 1987. године Милошевић је привукао пажњу међународне јавности својим драматичним доласком на протест Срба са Косова, где је иницирао распаљиву кампању да ’исправи грешке‘ због којих су, према његовим тврдњама, патили“, наводи се у извештају ЦИА.
„Не само да се овде не помињу демократија и слободно тржиште, већ се доводи у питање и страдање косовских Срба. Док писац извештаја из 1992. године није имао никакве сумње о томе (од извора много поузданијих него што је то штампа), писцу извештаја из 1998. године (који је писао 11 година после догађаја), патње више нису биле искрене, већ само ’наводне‘, према Милошевићевим тврдњама. Када то ставимо у политички контекст и истакнемо да је управо 1998. године Америка (као лидер НАТО-а) ударала глазуру на план за рат на Косову, разумљиво је зашто су страдања косовских Срба од албанских националиста са Косова током осамдесетих морала да буду избрисана и представљена као производ Милошевићеве маште“, наводи Филип Ковачевић.
У секцији извештаја која се зове „Један на један“, која се очигледно ослањала на оне који су лично познавали Милошевића, он се описује као „импресивни говорник, самопоуздан, увек доминантан у разговорима очи у очи“. У ДОЦ-1 даље пише да не само да је „обично предусретљив и опуштен током састанака у његовој канцеларији“, већ и да је „мајстор за размишљање и доношење одлука под притиском“.
У документима ЦИА која „Недељник“ објављује можете прочитати и како су амерички обавештајци писали о његовом доласку на власт, о његовој љубави према цигарама и вискију, о његовом односу са Ћосићем, Шешељем, Драшковићем и опозицијом, како су на њега деловали односи са СПЦ и САНУ, о његовом „раскалашном“ сину Марку…
