Лидери ове јединице, према писањима „Њујорк тајмса“, баве се регрутовањем, тренирањем и респоређивањем милитаната у иностранству. Регрутовани милитанти бивају одабрани према националној припадности и груписани у мале и дискретне јединице, чији се чланови тек понекад међусобно сусрећу, обично ноћ пред одлазак у иностранство.
Описујући ову тајну групу милитаната, каже се да она представља „кључну карику у читавој терористичкој машинерији“ јер постоје докази да су управо припадници ЕМНИ структуре одговорни за нападе у Паризу, Бриселу и Тунису.
Доктор Макс Абрамс, аналитичар и професор са америчког универзитета „Нортистерн“ објаснио је за Спутњик да ЕМНИ у свом раду заправо комбинује и преплиће улоге обавештајне службе и домаћих безбедносних агенција. Па тако, каже Абрамс, нема заправо ни потребе за комуникацијом између „спавача“. У многим случајевима, ДАЕШ чак и не зна ко је задужен за извршавање напада, док сам напад не буде извршен и касније постане јасно чијих је руку био дело.
„Ово је заправо високо децентрализована терористичка група, то је заправо више покрет“, објашњава аналитичар и додаје да је на тај начин дато зелено светло свим „љутим“ и незадовољним муслиманима широм света да самостално извршавају нападе.
Према писањима „Њујорк тајмса“, на челу групе или тачније пирамиде ЕМНИ налази се недодирљиви Абу Мухамед Аднани, иначе шеф пропаганде ДАЕШ-а и њихов „портпарол“. Аднани је наводно именован и за шефа обавештајне службе ДАЕШ-а и задужен за организацију и извршавање напада у иностранству.
„Испод њега се налазе лица која имају овлашћење да планирају нападе у различитим деловима света. У оквиру ове терористичке мреже наводно делује и ’тајна служба за Европу‘ и ’тајна служба за Азију‘ и иста таква тајна јединица за арапски свет“, пише „Њујорк тајмс“.
Аднани је наводно успео да избегне напад и хапшење коалиционих снага и сада је један од најзначајнијих оперативаца у Сирији.
Доктор Абрамс каже да је заправо Аднани дао зелено светло свим заинтересованима да раде шта год пожеле:
„Да тероришу и да говоре да то чине у име ДАЕШ-а. Зато и нема заиста много потребе да се оствари комуникација између појединих ћелија и ’спавача‘ у Европи“, каже Абрамс.
„До сад смо видели неколико врста напада. На пример, они који су се десили у Паризу прошле године обиловали су организационим моментима, као и напад на аеродрому Ататурк у Истанбулу, док код осталих напада није било некакве посебне комуникације између извршилаца.“
Абрамс у том смислу наводи пример напада који је извршио Омар Матен у Орланду на Флориди, када је било убијено 49 особа:
„Изгледа да је заиста напад самостално извршио, без подршке неке групе, иако је своје ’дело‘ посветио ДАЕШ-у“.
Коментаришући тврдње Харија Сафра, бившег милитанта ДАЕШ-а којег је интервјуисао „Њујорк тајмс“, да је ДАЕШ-у наводно потребно још терориста на територији Немачке који би били вољни да спроводе нападе, доктор Абрамс каже да су се многе околности у вези са тероризмом промениле недавно:
„Рекао бих да заиста у Немачкој, посебно имајући у виду нападе од пре пар недеља, заиста има људи, ’усамљених вукова‘ који су решени да врше нападе“, каже Абрамс за Спутњик.
Како би избегли да буду ухваћени, оперативци ДАЕШ-а користе новајлије који немају претходне везе са радикалним групама. Бивши милитант ДАЕШ-а Хари Сафро ове новајлије зове „чистунцима“ јер још увек немају било какве злочине за собом, они су заправо посредници који предају инструкције у вези са било чим, од на пример „како направити појас самоубице“ до „како нападе означити као дело ДАЕШ-а“.
Онлајн пропаганда је такође означена од стране ДАЕШ-а као најбоље оруђе за продирање на тло САД.
„ДАЕШ успева да регрутује велики број Американаца путем друштвених мрежа, зато што су они глупи и могу слободно да носе оружје“, тврди бивши милитант Сафро и додаје:
„Американце можете јако једноставно радикализовати, осим тога ако нису раније били осуђивани, они лако могу да купе оружје, па ДАЕШ не мора да се труди да набави оружје за сваког појединца вољног да изврши напад.“
