Вучић баш није бирао дан за читање експозеа. Врелина, оморина… а он чита и чита експозе. Колико ће да траје излагање, нико живи не зна. По холовима скупштине сударају се новинари и опозиционари. Опозиција изашла из сале, не жели да слуша. Али хоће да учествују у расправи. На питање како ће да коментаришу нешто ако не знају о чему је било речи, смешкају се „лукаво“ и кажу:
„Па лако! Имамо телевизоре у својим канцеларијама! А и климе раде.“ Па зашто би се кували скупштинској сали кад је овако лакше.
Још док је мандатар био негде у првом сату изношења експозеа, две опозиционе странке су се на конференцијама побуниле што експозе траје толико дуго.
Није лако ни посланицима из владајуће структуре. Али њихово се зна, до краја излагања мандатара — седи и само седи. Недостатак кисеоника оставио је трага на лицима неких будућих, али и нових-старих посланика, па је понеком и глава клонула баш у делу експозеа око трошења пара у општинама.
Једини будан је Војислав Шешељ. Смештен у тесну клупу поред Ненада Чанка, који није пропустио прилику да направи неколико селфија, и Чедомира Јовановића, који се једва сместио у клупу између двојице мало габаритнијих колега посланика. Шешељ не пропушта прилику да „зачини“ излагање својим опаскама. Мандатар му одговара, смешка се, а онда га и опомиње, вероватно и он уморан од бројки које је износио причајући о економији.
Саша Радуловић је почео да подноси примедбе писмено и усмено чим је почела седница, а није успео ни да се верификује као присутан јер није имао посланичку картицу. Када се пожалио да нема картицу, изазвао је салву смеха.
Сала без посланика опозиције, ако не рачунамо Чеду и др Војислава Шешеља, била је полупразна, али су, како је време одмицало, оба ресторана била све пунија. Јошка Броз већ је у другом сату решио да излагање, бар на кратко, слуша из скупштинског ресторана. И док је Ивица Дачић нешто мало раније са фасциклом у руци „по хитном послу“ изашао, његове колеге из Покрета социјалиста, као поуздани коалициони партнери Владе, нису поклекли — сви су остали у сали. Док је мандатар био код дела развоја Пчињског и осталих округа и поверењу страних компанија у Владу Србије, огласио се и посланик ове странке добро изгрдивши опозиционаре што седе по ресторанима, а не у скупштинским клупама. Али фотографија нема. Фотографисање у ресторанима је забрањено….
И таман кад се мандатар захуктао, после треће или четврте чаше воде, говорећи о страним компанијама и њиховим улагањима у Србију, Франко Фратини је новинарима рекао да је експозе српског мандатара јасан знак да је Србија на добром путу, и са добрим намерама окренута и Европској унији и Русији и Америци.
Да није било Фратинија „кумулативни раст БДП-а“, о коме је мандатар тад говорио, прошао би незапажено, јер се баш у том тренутку у скупштинском доњем ресторану заподела опклада о томе колико ће да траје експозе, али и међусобно зачикавање посланика о томе ко зна о чему мандатар говори.
Врућина баш данас решила да се увуче у здање Скупштине. Трећи сат излагања без паузе за мандатара, траје.
„Пааауза, молим те! Паузааа!“ завапио је један од посланика из странке будуће владе, покушавајући да се расхлади новинама, само минут пошто је на час, како рече, изашао из сале.
„Нема ваздуха, умало да умрем! Манта ми се у глави“, полуозбиљно каже док покушава да што више попусти кравату, иако је јутрос била уредно затегнута. У скупштинском ресторану је попио наискап две чаше воде.
Колеге из опозиције му се смеју.
„Шта је, тешко?!, рече му деесовац лагодно заваљен у удобну столицу у ресторану.
Ипак, место где се највише чека су скупштински тоалети. Е, тамо није било битно ко је опозиција а ко власт, већ влада правило ко пре до врата — његова врата.
Дуално образовање о коме је мандатар говорио негде око 17 сати, три сата по почетку излагања, допринело је да неки посланици, посебно из ПУПС-а, одлуче да остану до краја. За опозицију, бар њен део, био је то сигнал да се врати у Скупштинску салу.
