Уместо што немачка политичка елита и даље расправља како да поступа са Русијом, можда не би било лоше да се окрену политици, изјавио је Вили Брант, бивши канцелар Западне Немачке и оснивач „Ноје Остполитик“ (нова источна политика), наводи лист „Форватс“.
Чињеница да је биполарни свет 1980-их одавно нестао, ново понављање „источне политике“ и даље може да усвоји неколико метода од свог претходника, наводи аутор чланка.
Прво, Вили Брант и Егон Бар имали су на уму неколико циљева. Они нису тражили да се Совјетски Савез демократизује, већ да се на дуге стазе превазиђе подела између Западне Немачке и других европских нација.
Друго, да би се решио проблем он прво мора да се подвргне реалистичној анализи, како би се утврдило његово порекло.
И треће, мора се имати на уму да политичке промене не могу да се десе преко ноћи, а да би се постигао главни циљ у будућности, потребно је учинити мале, понекад и противречне кораке у садашњости.
Лист истиче да тренутна „источна политика“ нема јасан циљ, јер неке нације верују да је потребна даља модернизација и демократизација свих бивших совјетских република, док друге сматрају да је то немогуће и притискају успостављање мира у Европи, који неминовно води ка „класичним“ питањима узајамног наоружања и изградњи поверења.
Догађаји који су се одвијали у Русији у последње две деценије јасно показују да Запад не може да изврши никакав озбиљан утицај на политичке промене у земљи, а реалистична анализа ситуације указује да нема политички мотивисане жеље у Русији да утиче на такве промене.
Стога аутор чланка сматра да Запад мора да преиспита своју нову „источну политику“ и истиче да се позитивни резултати углавном постижу када све укључене стране раде на смањењу свог арсенала претњи уместо што га шире.
А што се тиче раније поменутих „малих корака“, имајући у виду значајну разлику у мишљењима у вези са питањима међународног права и европске безбедности, било би добро да Запад настави да нуди Русији сарадњу у одређеним областима.
