Иванов је стари Путинов сарадник. На месту шефа администрације Кремља се налазио од децембра 2011. године, а сада ће обављати функцију специјалног изасланика за питања екологије, заштите природних добара, као и транспорта. Био је секретар Савета безбедности Русије, министар одбране, потпредседник руске владе и на крају руководилац председничке администрације.
Према речима руског председника, Иванов је сам тражио да буде премештен на други посао и предложио је за свог наследника Антона Вајна, који је раније вршио дужност његовог заменика. Путин је истакао и да разуме Ивановљеву жељу да крене даље, истакавши да му је он, и пре него што му је поверена та функција, тражио да се на том месту не задржава дуже од четири године, али да је на крају остао четири године и осам месеци.
„Успешно смо сарађивали дуги низ година. Задовољан сам начином на који сте спроводили задатке који су вам поверени“, обратио се Путин Иванову током састанка на којем је присуствовао и новименовани шеф администрације Антон Вајно.
Подсећамо, Путин је променио и чланове Савета федерације. У њега су ушли Вајно, Сергеј Мењајло и Николај Цуканов.
Мењајло је стални представник председника у Сибирском федералном округу, а Цуканов у Северозападном федералном округу, док је Вајно у Савет федерације ушао као шеф администрације Кремља.
Коментаришући реорганизацију и позадину смене Сергеја Иванова, руски лист „Свободнаја преса“ примећује да се о новом шефу администрације не зна баш много.
Вајно је рођен 1972. године. Дипломирао је на Московском државном институту за међународне односе, а радио је у руској амбасади у Јапану. Од 2003. године, његова каријера уско је повезано са државним органима. Његов отац је био потпредседник руске Привредне коморе.
Лист наводи и да је Вајно из Министарства спољних послова 2004. године прешао у председнички протокол. Године 2008. постаје шеф протокола Владе, а затим постаје заменик шефа администрације Кремља.
Дакле, шта се крије иза реорганизације администрације Кремља?
Политички аналитичар Јевгениј Минченко сматра да је постављање Вајна за шефа администрације део напора руског председника да државни апарат обогати технократама.
Према његовим речима, „нова крв“ у администрацији више ће бити повезана са председником, а мање ће имати везе са старим кадровима. Како каже, оно што ће бити најважније јесте ефикасност њиховог рада, пре него лојалност једној или другој групи.
Минченко сугерише и да је реорганизација део природног процеса замене старих кадрова новим.
С друге стране, шеф московске организације труста мозгова Константин Калачев каже да је Вајно представник нове генерације руских званичника са великим искуством, чија каријера изазива поштовање.
У једном тренутку, подсећа Калачев, Иванов је виђен као могући Путинов наследник, као и актуелни премијер Дмитриј Медведев.
„Иванов је човек старе школе, јаке воље и добар организатор и на месту шефа председничке администрације се показао као ефикасан радник, али су изгледа потребне промене — нови људи. То значи да ћемо убудуће видети нов приступ решавању многих питања.
„Нова генерација значи нов стил рада. Вајно не долази из службе безбедности. Он је дипломирао на Московском државном институту за међународне односе и има више дипломатских вештина и способности“, истиче Калачев.
На крају крајева, додаје он, промена у врху председничке администрације показује да се систем државне управе развија, кадрови мењају, а да је младим људима омогућено да се опробају у новим улогама.
„Ми сада само можемо да нагађамо шта ће се даље дешавати, и да ли су нова именовања повезана са предстојећим изборима. Недавно су сви говорили да се Путинова кадровска политика може предвидети, али се испоставило да председник зна како све да изненади“, истиче Калачев.
Политички аналитичар Алексеј Макаркхин сматра да је ова одлука донета због потребе за сменом генерација Путиновог ужег круга људи.
Он подсећа да су у претходном периоду на нове функције пребачени некадашњи шеф Руских железница Владимир Јакуњин и директор руске Федералне службе за борбу против трговине наркотицима Виктор Иванов.
„Путин једноставно не жели геронтократију око себе, као што је био случај у доба Брежњевљева. Сећамо се колико спекулација је било око тога што Путин не мења кадар око себе. Изгледа да се искуство из Брежњевљевог доба сматра несрећним. На крају крајева, Путин је живео у то доба и добро зна до чега може довести политика не мењања кадрова“, истиче Макаркхин.
Како каже, Путин кадровске промене врши прилично одлучно — старе кадрове мења новим, али опет из свог најближег окружења, људима којима може да верује.
„Вајно је, као што је познато, дуго радио у државним органима, имао је кључну улогу у председничкој администрацији. Увек је био у близини“, подсећа стручњак.
Било како било, Макаркин закључује да је мало вероватно да ће се мењати сама политика Кремља. У питању су, како каже, техничке промене, док ће суштина политике остати иста.
