Талип Кучукџан сматра да су могуће озбиљне промене у Сирији јер су обе стране свесне чињенице да сваки нови дан сукоба у тој земљи наноси штету Русији и Турској.
„Криза у турско-руским односима није могла да буде трајна јер је имала негативне последице за наше земље. Покушаји Запада и САД да изолују Русију, као и велики губици које је Турска имала због захлађивања односа са Русијом, подстакли су Москву и Анкару да нађу рационално решење, након чега је почео процес нормализације односа“, каже он.
Према Кучукџановим речима, један од примарних циљева Русије и Турске је повећање робне размене на 100 милијарди долара до 2023. године. Тренутно вредност те размене износи 35 милијарди долара.
Турски политичар истиче да за време покушаја државног удара ниједан од традиционалних савезника Турске из НАТО-а није пружио довољну подршку тој земљи.
„Највећа подршка стигла је управо из Москве, од Владимира Путина. И турско руководство цени тај гест. На први поглед тај гест има само симболичан значај, али као што видимо симболи и гестови добре воље често играју кључну улогу у нормализацији билатералних односа“, каже саговорник Спутњика.
Коментаришући опрезну реакцију западних политичара на сусрет Путина и Ердогана, Кучукџан је рекао да је Турска традиционално тежила ка ЕУ и да Москва и Анкара имају супротне ставове по одређеним питањима.
„Али, реално гледано, боље је да тражимо додирне тачке, него да останемо у затегнутим односима, јер Русија је утицајан играч на међународној сцени, али и Турска има велики утицај, с обзиром на њен положај у региону. Сада се поједини аналитичари питају хоће ли Турска напустити НАТО. Побољшање односа са Москвом не значи прекид односа са Алијансом и Западом, али сада је Турска дошла до тачке када је спремна да преиспита одређене односе и да на прави начин искористи своје ресурсе и потенцијале. И то је изазвало незадовољство у неким западним круговима. Уколико ЕУ настави са негативном и агресивном реториком на рачун Анкаре, Турска би могла да потражи алтернативне варијанте сарадње у регионалној политици“, објашњава он.
Према речима Кучукџана, сиријско питање и даље остаје камен спотицања у односима Турске и Русије, али две земље имају барем две додирне тачке. Наиме, Москва и Анкара, као прво, инсистирају на територијалном интегритету Сирије, као друго, оне су спремне да се боре против терористичких организација које подривају стабилност региона.
Притом, Кучукџан сматра да се сиријско питање не може решити искључиво напорима Москве и Анкаре, јер су на том подручју испреплетени интереси низа европских земаља, САД, Ирана, као и земаља Персијског залива.
„Наставак рата у Сирији би значио озбиљне ризике за Русију и Турску. Што се тиче Турске, то се пре свега односи на нови талас избеглица. Што се тиче Русије, она сигурно не жели дуготрајни рат, који захтева велике материјалне ресурсе. Русија би волела да се рат заврши што пре како би преусмерила своју енергију на друге ствари. Зато мислим да ће Москва и Анкара коначно постићи компромис по сиријском питању“, закључује турски политичар.
