Руски авиони Су-34 су из иранске базе Хамадан и јуче бомбардовали позиције ДАЕШ-а у Сирији. Уништили су два командна центра и камп за обуку, а у нападу је погинуло око 150 терориста ДАЕШ-а, међу којима су и страни борци, саопштило је руско Министарство одбране.
Није их забринула „забринутост“ коју је амерички државни секретар Џон Кери у телефонском разговору пренео шефу руске дипломатије Сергеју Лаврову због лета руских бомбардера са иранске авио-базе.
САД сматрају увредљивом чињеницу да је Русија користила ваздушну базу Хамадан у Ирану и проучавају да ли је руско коришћење иранске базе кршење Резолуције СБ УН 2231, пренеле су агенције.
Лавров је забринутим Американцима објаснио да нема никаквих разлога да се сумња да је Русија прекршила Резолуцију 2231, јер није било ни набавке, ни продаје, ни преноса војних авиона у Иран, на шта се она односи. Борбене авионе, уз сагласност Ирана, користе руске војно-космичке снаге за учешће у антитерористичким операцијама на територији Сирије, на захтев легитимног сиријског руководства, прецизирао је шеф руске дипломатије.
Мало је, међутим, вероватно да ће то објашњење убедити САД да немају разлога за забринутост. Као уосталом и објашњење да је, захваљујући коришћењу иранске базе, ефикасност руских удара на терористе ДАЕШ-а била три пута већа због мање дистанце, краћег лета и могућности да авиони понесу већи број бомби.
Како је то формулисао председник Одбора за међународне односе руског Савета федерације Константин Косачов, реакција САД је још једном потврдила да су за њих, и Сирија, и Иран, цео Блиски исток, простор за реализацију њихових интереса, уместо заједничког решавања општег проблема.
„Наравно да је лицемерје када САД кажу да су Руси прекршили резолуцији СБ УН, с обзиром на то да иста Америка без одлуке СБ, на пример, бомбардује у Сирији и колико пута је ушла у сличне акције. Али то је константа у политици САД и још неких сила. САД никога и не питају и званично у својим војно-стратешким доктринама најављују да неће и не желе да питају никога када желе да заштите америчке интересе. А амерички интереси су, по њиховом тумачењу, цео свет“, каже за Спутњик сарадник Института за међународну политику и привреду Слободан Јанковић.
Зато он не види да ће се, упркос новим моментима у сарадњи Русије са Турском и Ираном, по питању политике САД на Блиском истоку ишта мењати.
„Очигледно је сада да САД, Велика Британија, па и Израел сам за себе, наоружавају одређене фракције у сукобу у Сирији и настоје да га претворе у други Авганистан, Вијетнам или нешто слично“, оцена је Јанковића.
Да Русија и Иран имају исто гледање на сиријску кризу, показао је недавни састанак лидера и званичника у Бакуу приликом тространих разговора заједно са Азербејџаном.
Тада је указано на спремност да се сарађује и помогне руској страни у стварању нормалних услова у Сирији и безбедности у региону.
Та помоћ се врло брзо манифестовала управо тиме што је Русима стављена на располагање иранска база за полетање руских бомбардера у акцијама против ДАЕШ-а.
О том продубљивању сарадње америчка новинска агенција АП је забележила очигледно нервозну констатацију, оценивши је „без преседана“.
Њој је сигурно допринео председник иранског парламента Али Лариџани, који чак није ни коментарисао директно руске ваздушне ударе.
„Иран сарађује са Русијом, пошто је то наш савезник по регионалним питањима, а посебно сиријском питању. Ми имамо добру сарадњу са Русијом, и то кажемо јасно и гласно“, истакао је Лариџани.
САД, односно елите које њом управљају, уопште Запад, и даље ојачавају сукоб са Русијом, али са другим земљама Истока, сматра Јанковић. Он каже да су очите две тенденције.
„С једне стране имамо део вођства под утицајем француског председника и дела немачке владе који настоје да смире и нормализују односе са Русијом, па и са другим земљама, са Ираном. Са друге стране имамо Велику Британију и САД које гурају свет ка кризи и ширењу сукоба ограниченог домета, што је могло да се види у најновијем цурењу докумената из базе података организације коју контролише Џорџ Сорош. Оно што је забрињавајуће у свему је што Американци успевају и даље да закувају више криза него што друга страна успева да смири“, закључио је сарадник Института за међународну политику и привреду.
