„Први шок је био када сам схватила да је такмичење завршено и у свој тој еуфорији нисам успела да остварим свој скок који сам имала у ногама. Преплавиле су ме емоције, толико година сам се спремала за Рио и оно чега сам се највише бојала је да ми не недостаје среће, али се то догодило. Све је то спорт, живимо и даље сан“, рекла је Шпановићева на аеродрому Никола Тесла.
Она је додала да јој је било тешко да прихвати да је трећа, али да не сме да буде самокритична.
„Биће прилика за доказивање и рекорде. Сада када се Рио завршио схватила сам да ни Токио није далеко. Била сам превише самокритична и схватила сам шта сам заправо урадила, срећна сам што сам доспела на победничко постоље. Драго ми је што имам подршку Србије“, рекла је она.
Шпановићева је истакла да је центиметар преступа делио од скока 7,20.
„Било ми је изузетно криво. Нисам давала лажна обећања и нешто што је недостижно. Знала сам да вредим за бронзу, али смо сви из тима веровали у злато. До пре пар година то је била немогућа мисија“, рекла је Ивана Шпановић.
Њен тренер Горан Обрадовић истакао је да су скокови удаљ у женској конкуренцији били једно од најјачих такмичења икада.
„Три скакачице су имале резултат преко седам метара. Желели смо скок од 7,20, али смо узели бронзу, иако је Ивана била спремна за више“, закључио је Обрадовић.
Шпановићева је освојила бронзану медаљу скоком од 7,08 метара, што је нови државни рекорд, и Србији донела прву медаљу из атлетике на Олимпијским играма после 60 година.