Лист наводи да активности тог фонда „наносе штету“ предизборној кампањи Клинтонове.
„Саудијска Арабија донирала је више од 10 милиона долара. Исто важи и за зета бившег украјинског председника (Виктора Пинчука, зета Леонида Кучме), чију владавину су активно критиковали због корупције и убистава новинара. Либанско-нигеријска организација са великим пословним интересима уложила је пет милиона“, набраја аутор чланка.
Посебно великодушни добротвори, према речима аутора, били су Саудијци. Истовремено су Ријад и Вашингтон имали сложене дипломатске односе.
Представници САД забринути су због тога што Саудијска Арабија промовише један од најсуровијих исламских покрета. И мада у краљевству негирају било какве везе са исламским терористичким групама, постоје разлози за претпоставку да локалне добротворне организације пружају подршку милитантима, наводи се у материјалу.
Такође, међу донаторима су земље као што су УАЕ, Катар, Кувајт, Оман, Брунеј и Алжир.
Фонд је „Ахилова пета“ за Клинтонову, а у случају њене победе постаће и за њену администрацију, упркос недавном обећању о затварању фонда у том случају.
„Иако би та одлука могла да помогне господину Клинтону да избегне непријатну ситуацију када буде путовао широм света и тражио новац, а при томе је ожењен америчком председницом, она не даје одговор на сложеније питање: како ће се њена администрација односити према дугогодишњим донаторима који траже помоћ од САД или према онима чији су интереси у супротности са САД“, наводи аутор.
„Њујорк тајмс“ нису једине новине које су обратиле пажњу на потенцијални сукоб интереса који се јавља када је кандидат за председника САД на челу добротворне организације.
На пример, како наводи уредника онлајн часописа „Слејт“ Џош Вурхис, није довољно обећање да ће фонд бити затворен у случају победе Хилари Клинтон на изборима: он је требало да буде затворен „још јуче“.
„Изборни закон САД забрањује председничком кандидату да прима донације од страних организација и корпорација, али не постоје ограничења ко може, а ко не може да потписује чек за породични фонд тог кандидата“, истиче новинар.
Ништа не спречава странце да снабдевају фонд новцем последњих месеци предизборне трке.
Према јунском истраживању агенције „Блумберг“, 72 одсто бирача било је забринуто што је фондација Клинтонових примила новац од страних донатора у периоду када је она била државни секретар.
