Политика Кијева је непредвидива и ирационална, а укупна ситуација у Украјини се драстично погоршала, и економски и друштвено, наводи Белоус, који сматра да ту треба тражити објашњење за недавни инцидент на Криму, где је осујећен терористички напад.
„Крим је увек био посебна тачка. Русија је успела да раздвоји питање Крима од питање Донбаса зато што је на Криму мир и нема о чему да се преговара и можда је то покушај Украјине да се питање Крима подигне. То је начин да се испровоцира Русија да дâ свој одговор да би испунила сва најгора очекивања Запада, мада се зна да Русија овде има легитиман разлог, али се руски разлози никад не узимају у обзир“, констатује наш саговорник који већ неко време живи у Београду.
Према његовом мишљењу, разлог би могла бити и жеља Кијева да изазивањем напетости украјинско питање, које је у последње време скрајнуто, опет подигне на међународни ниво, а коначни циљ да Москва опет буде крива како би јој се опет продужиле санкције.
Белоус каже да се инцидент на пограничном пункту у Армјанску могао пратити уживо на украјинским друштвеним мрежама и подсећа да су украјински новинари и званичници раније упућивали претње диверзијама, као и да је прошле зиме у диверзији срушена линија за струју намењену Криму. Одбацује покушаје Кијева да то прикаже као настојање кримских Татара да пруже отпор Русији, јер, како истиче, положај тог народа на Криму је можда најбољи у историји савремене Русије, па чак и Украјине ако се узме 25 година када је Крим био под контролом Кијева.
„Украјина диже тему кримских Татара, качи свуда њихове заставе, Порошенко нешто говори на кримско-татарском са листића, амерички амбасадор Пајет пише на Твитеру на татарском. Све је то циркус, јер се за 25 година нико није ни сетио кримских Татара, није им давао никакве дотације, ни привилегије“, указује новинар и истиче да је са друге стране Русија урадила доста за Татаре. Како додаје, ако код неких Татара и има неповерења, ако неко сумњиво гледа Русе због историјске прошлости, то не значи да су они против тога да Крим буде у Русији, јер им је економски сада боље.
Белоус упозорава и на ескалацију ситуације у Донбасу где су последњих дана обновљена гранатирања и опет гину људи. Таква ситуација, понавља, одговара пре свега Кијеву који сада има више изговора.
„Да није рата вероватно би била побуна. Сада ако пада стандард они кажу — то је због рата и Путинове агресије. Наравно, то су манипулација и лаж, али на крају опет имамо дестабилизацију Донбаса“, наводи саговорник Спутњика и напомиње да је то у апсолутној супротности са Минским споразумом који гарантује прекид ватре. Сада ће Русија, како каже, оправдано тражити од Запада да изврши већи притисак на Кијев и да се преговори воде прво са Западом, па онда са Украјином, јер је она непоуздан преговарач.
Белоус не верује ни да ће Кијев испунити обећање о давању посебног статуса Донбасу.
„Ако ћемо веровати изјавама украјинских посланика, то је мало вероватно. А иако је Донбас под притиском Москве на то пристао, већина људи у Донбасу не жели да живи под Украјином. Било каква озбиљна аутономија не долази у обзир ни у Кијеву где је толико јака ратно-хушкачка пропаганда. Наравно, народ се на крају не пита, али људи који доносе одлуке то неће прихватити. Сада само купују време преговорима, јер желе да направе нешто слично хрватској ’Олуји‘: да купе време, спреме војску и нападну. Све иде према томе. Запад повећава притисак на Русију, Украјина покушава да добије подршку са Запада да изгради војску. Ако се сетимо конфликта у бившој Југославији, главна помоћ Хрватској је стигла од војних приватних компанија. То и сада може да се деси“, каже новинар и додаје да „главну улогу игра Вашингтон“, али и да треба сачекати да прођу председнички избори у Америци.
На питање зашто Запад ћути о обнови неонацизма у Украјини, Белоус објашњава да је то зато што западне земље све гледају кроз призму не двоструких, него вишеструких стандарда, баш као и на Балкану.
„Кад су у питању Срби на Косову сваки прекршај ће приметити, чак и ако не постоји. Ако пак нешто исто или још горе направе Албанци из ОВК то неће видети. Иста је ситуација сада у Украјини, исто је било и у Хрватској. И сада када гледамо ситуацију у Хрватској она личи на обнову неонацизма, а оно што је било још драстичније почетком деведесетих — Запад није приметио ’Олују‘, није било осуде тог етничког чишћења и тог злочина против човечности. Па како сад да примате оно што је у Украјини?“, пита се он.
Из Донбаса је, каже, побегло више од милион и по људи, а то нису приметили, а кад је око милион избеглица прошло ка ЕУ то је ударна вест.
Према речима Белоуса, нацизам у Украјини, који је у мањем интензитету постојао и пре, ојачао је после Евромајдана јер су те формације биле једна од његових покретачких снага.
„Те снаге су сада добиле моћ, наоружање, ушле су у Парламент. Сада се командант батаљона Азов отворено слика са нацистичком симболиком и на све то Запад затвара очи. јер је то њихова кривица, коју они не желе да признају. Можда је потребно време, као у случају акција Британије у Ираку, да признају да је Мајдан грешка“, прижељкује новинар.
Белоус је прокоментарисао и учестале тврдње западних медија да би Русија ускоро могла напасти Украјину.
„Цела та реторика, и украјинска и западна, јесте русофренија (русофобија плус шизофренија). Са једне стране оптужују Русију да је агресивна, да се петља у послове Украјине, па чак и Америке — кажу да је Трамп њихов кандидат. А онда кажу да Русија пропада, деградира, да је у великој кризи. Како је могуће да Русија пропада и истовремено свуда све контролише, у све се меша, жели да нападне. Наравно, то је нека шизофренија. Што се тиче тог напада, ни ту нема логике јер је Русија, према западним изворима, званично наводно већ напала Украјину, јер две године причају о руској агресији“, наводи гост „Спутњик интервјуа“.
Он, међутим, сматра да би, ако се погледа западно искуство, Русија имала формално и морално право да се умеша у украјински конфликт.
„Американци су измислили одговорност да се нешто заштити. То су направили на Косову. Направили су принцип хуманитарне интервенције. Ако гледамо историју и шта су биле последице њихових активности, ако би се Русија понашала као Запад, већ десет пута више имала би законског и моралног права да интервенише у Украјини да заустави рат, да реинсталира претходну власт. Друга је ствар што Русија другачије гледа на међународно право и мало је вероватно да ће се то десити, само ако се не деси нешто критично. Русија је изабрала дипломатски пут решавања тог конфликта“, каже Белоус.
Према његовом мишљењу, решење украјинске кризе могла би бити конфедерација или нешто слично ентитетима у БиХ.
„Има пројеката као што је босански пројекат за Украјину, два или више ентитета који би коегзистирали, а истовремено сачували добре односе са Русијом. Најбитније је да народ тамо не пати, да се врати ниво живота пре Евромајдана, да буде легитимна влада која не тера свој народ и која води рачуна прво о националним интересима. Свега тога нема, а ја бих желео да буде“, закључује новинар и историчар из Харкова.