Он је ипак уверен да ће научници пронаћи мотив да се додатно заинтересују за тај проблем.
Отварајући Конгрес, Николић је рекао да су промене у свету сталне, али да се не дешавају увек на добробит човечанства, те да је управо „такав покушај самопроглашене републике Косово да постане чланица Унеска, а српску баштину на простору Косова и Метохије, која највећим делом припада средњем веку, византијском наслеђу српског народа, мимо свих научних чињеница и артефаката припише народу коме не припада“.
„И што је још погубније, да повери на чување светиње онима који их континуирано, деценијама руше и скрнаве“, истакао је Николић на свечаности и навео да се и по извештају Унеска четири српска манастира из византијског периода на том простору налазе на листи угрожене светске културне баштине.
„Угрожене од оних који се препоручују да је чувају“, приметио је председник.
Зато је, како је рекао, његова дужност и обавеза да, као председник Србије и као човек, подсети на огрешења о научну истину и чињенице.
„Уверен сам да ћете, као научници посвећени својој струци и истини, свакако пронаћи мотив да се још више заинтересујете за двојако угрожену српско-византијску баштину на простору Косова и Метохије — неистинама и покушајем фалсификовања историјских чињеница, али и угрожену дословно до физичког уништења“, поручио је Николић.
Он је додао да у супротстављању таквом контексту препознаје улогу научне мисли и честитости, односно њихову улогу.
Председник Србије је такође истакао и да све говори не само из искључиво српског угла, већ због увида у ширу слику, поучен историјом Византије и њеним сломом.
Српско наслеђе на Косову и Метохији, нагласио је, не припада само једном времену и само једној генерацији, већ припада свима и заувек, припада човечанству.
На Косову се, према његовим речима, не чува само српска, већ и европска култура, светско памћење, важан део византијског наслеђа човечанства.
„То, између осталог, значи право Србије као пуноправне чланице Унеска да чува своје наслеђе стварано по византијском моделу и његовим изворним начелима. Молим вас да нам помогнете у ношењу тог часног крста“, рекао је Николић.
Он је упозорио да ће проблем који данас изгледа само као српски, сутра бити проблем неке друге, па треће, па ко зна које земље из круга византијског света и његовог наслеђа.
„Сведоци смо да се на многим странама атакује на саме темеље очувања византијског и хришћанског идентитета, а то значи и на неке од најзначајнијих културних вредности медитеранског и блискоисточног света. Ви сте, пре свих, свесни значаја тих питања која се постављају пред научну светску јавност“, рекао је он.
Николић је додао да се на ставове византолога и њихове одговоре ослањају сви којима је мисија, или би бар то требало да буде, да креирају политичке путеве окренуте ка будућности и њеним изазовима.
Пожелевши добродошлицу учесницима Конгреса, Николић је рекао да Београд, византијски Сингидунум, поносно баштини византијско наслеђе, те да се у савременим државним симболима Србије, на грбу и застави, византијско наслеђе јасно препознаје и чита.
Он је указао и на понос због Византолошког института САНУ који, подсетио је, вишедеценијским научим достигнућима доприноси византијским студијама у свету.
Указано поверење Међународне асоцијације византолога да Београд буде домаћин скупа заслужено је, према речима Николића, управо угледом Византолошког института САНУ у међународној академској заједници.
„За сваку земљу је ретка част да буде домаћин угледних, престижних међународних научних сусрета, а за Србију Светог Саве посебно, јер нам је он у аманет оставио Србију и византијско наслеђе у њој“, закључио је Николић.
Конгрес, који је отворен на Филолошком факултету у Београду, трајаће до 27. августа, а посветиће нарочиту пажњу продубљивању разумевања Византије као живог организма, чији је век трајао више од једног миленијума и чије су идеологија, ерудиција, уметност и култура дале суштински допринос развитку Европе.
Скуп је почео извођењем химне Боже правде, а председник Николић је уручио Сретењски орден другог степена академику Љубомиру Максимовићу, председнику организационог одбора 23. Међународног конгреса византолошких студија.
Свечаном отварању присуствовали су ректор Београдског универзитета Владимир Бумбаширевић, патријарх СПЦ Иринеј, председник САНУ Владимир Костић, министар просвете Младен Шарчевић, потпредседник Светске организације византолога Јоханс Кодер, заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић и други.
