Председник Владе Србије Александар Вучић неће учествовати на „Кроација форуму“ који сутра почиње у Дубровнику. То је данас саопштио пошто је претходно најавио да нико у Влади више неће реаговати на изјаве и провокације које долазе из Хрватске на рачун Србије.
После премишљања о смислу одласка у Дубровник, одлука да га заобиђе дошла је дан пошто је шеф хрватске дипломатије Миро Ковач „дипломатски“ поручио Вучићу да „ако долази, понесе списак хрватских држављана, осумњичених за наводне ратне злочине“, за којима је Србија расписала потернице.
Најновији Ковачев „поздрав из Хрватске“, свакако не и последњи до парламентарних избора заказаних за 11. септембар, само је један у низу „добросуседских“ од како је после парламентарних избора у новембру прошле године Хрватска изабрала нову власт.
Да се ни Хрватској, као ни односима Србије и Хрватске, кључним за стабилност региона, није посрећило са Владом ХДЗ-а и МОСТ-а било је јасно већ с првим данима њене владавине. Влада је, након неколико скандала и бројних несугласица између коалиционих партнера, коначно пала средином јуна.
Пoвратак у прошлост
Односи две земље, оптерећени тешким бременом ратних страдања током деведесетих, али и током трајања усташке Независне Државе Хрватске, за које се мислило да су кренули узлазном линијом, за кратко време нове власти доживели су повратак у прошлост.
Судећи по најновијим дешавањима на релацији Загреб-Београд, странке у Хрватској не могу да се надају добром изборном резултату без употребе националистичке реторике на рачун Србије.
Шта треба да се догоди да се ситуација преокрене и да ли је то једино могуће уз нову власт? На ту тему Спутњик је покушао да пронађе саговорнике међу више колега и аналитичара у Хрватској. Случајно, или не, тек једини је о томе пристао да прича Денис Куљиш који сматра да је штета што Вучић не иде у Дубровник.
„Ја мислим да би ту (Вучић) био дочекан доста пријатељски, поготово што је председник Владе Тихомир Орешковић техничко лице и нема никакве посебне идеолошке интересе да продубљује сукоб или да га експлоатише у политичке сврхе. Ја знам да се ту не може ништа трајно решити, јер Орешковић напросто нема мандат за неке преговоре“, каже хрватски новинар.
А преговори се, како он види, своде само на једно питање, а то је српски Закон о јурисдикцији који се односи и на оптужене за ратне злочине и са подручја Хрватске. На констатацију да је тај закон постојао и током мандата прошле Владе Хрватске, Куљиш одговара да би свако требало да суди својим држављанима, а ако то неће онда ЕУ треба да оснује суд који ће се тиме бавити.
Решењем питања Закона о јурисдикцији односи би, оценио је Куљиш, били доведени у нормалу пошто не види ниједан други отворени проблем између две земље.
На опаску да су проблем усташка иконографија и истрајавање дела присталица ХДЗ-а на усташким симболима, поготово приликом обележавања годишњица догађаја који су значили страдање Срба у Хрватској, Куљиш каже да ће ако ХДЗ формира Владу то бити нови ХДЗ на челу са Андрејом Пленковићем.
„А он (Пленковић), сигурно, неће излазити из европских оквира. Он је несумњиво оријентисан против тоталитаризама, у складу са европским вредностима осуде свих тоталитаризама. То не би била ексцесна власт, он то нема у свом политичком и личном бекграунду ни најмање“, истиче Куљиш.
Како у будућност
За разлику од њега, председник Српског националног већа у Хрватској Милорад Пуповац сматра да се мора разговарати о питањима суђења за ратне злочине, али и да је неизбежна тема и како се носити са прошлошћу која је одједном оживела на најгори могући начин у односима између Хрвата и Срба.
Нема другог начина него да се о проблемима разговара, нагласио је он.
Пуповац сматра да је важно да се нађу водећи људи две државе и да се договоре како ће спорна питања бити решавана у дипломатским, међудржавним контактима, као што то треба да се чини.
Допринос томе, је, каже Пуповац, одлука премијера Александра Вучића да од стране Владе Србије и њених министара неће бити ширења тих тензија.
Можда у овом тренутку изгледа да сусрет српских и хрватских званичника није могућ, каже он, али и додаје да је то неопходно да би се стало на крај садашњим дешавањима.
„Да ли данас или сутра, то је већ друго питање, али он је доиста неопходан јер само од себе се то неће зауставити“, закључио је председник Српског националног већа.
Да је антисрпска реторика стандардан „украс“ предизборне кампање показала је и недавна изјава Ковача на рачун бившег хрватског премијера Зорана Милановића коме је пребацио да је пре годину и по дана одбио предлог ХДЗ-а да се Влада обавеже да од Србије тражи измену спорног закона.
„Све пропусте његове Владе смо исправили и важне ствари уградили у преговарачки процес“, похвалио се Ковач и поновио да Србија неће моћи да напредује према Унији ако не промени тај закон због кога су хрватски званичници већ два пута покушали да блокирају Србију.
Да је дара претерала меру показује и то што се хрватско-српским проблемима пре који дан позабавила и аустријска штампа.
Бечки „Стандард“ у тексту под насловом „Нема краја хрватским конфликтима са комшијама“ наводи да Влада Хрватске, која је идеолошки позиционирана десно од центра, није преживела ни пола године, али је и поред тога направила велику штету, свађајући се са Србијом око блиске и даље прошлости.
И они оцењују да је сада предизборна трка, а на сваким изборима у Хрватској однос према Србији игра важну улогу и често се злоупотребљава, као недавно након блокирања отварања поглавља у процесу придруживања Србије ЕУ.
Питање је, међутим, хоће ли и како после парламентарних избора заказаних за 11. септембар дух који је изашао из боце бити враћен у њу.
