Авион за рано ваздушно упозорење и контролу („авакс“) такође користи уграђену електронику за блокирање непријатељског радара и комуникација и у томе се разликује од свог америчког пандана.
„Радио-електронска ратна станица на америчком ’аваксу‘ ометала је рад сопственог радара и била је подвргнута сметњама са уграђене надзорне станице, што је разлог зашто су на крају одустали од њих, што је њихове ’аваксе‘ учинило мање ефикасним и подложнијим нападу“, рекао је војни експерт Алексеј Леонков за „Известија“.
Пета генерација америчких „Ф 22 раптора“ не може без „авакс“ подршке. Да би остали невидљиви, они нападају са искљученим радарима, ослањајући се искључиво на податке о циљевима са „летећег ока“, које мора да лети у радијусу од 400 километара од ратних сукоба. Пошто нема средства за електронску „камуфлажу“ „летећи радар“ је лак плен за непријатељске противваздушне одбране, пре свега за руске ракете дугог домета система С 400.
За разлику од тога, уграђени одбрамбени систем авиона „беријев А-100 премијер“ не меша се у рад свог радара, а истовремено чини авион немогућим за праћење.
Први пробни лет А 100 за тестирање свих система у ваздуху планиран је за март следеће године. Ако све буде у реду „летећи радар“ ући ће у употребу 2018. године.
Авион има мултилатерациону радарску јединицу у којој се налази пар фазних антена које могу да детектују непријатељске ловце на удаљености до 600 километара и површинске бродове на растојању до 400 километара.
„А 100 је поверљив пројекат, али верујем да ће користити компактне елементе високе фреквенције који раде као примопредајници. То ће знатно повећати домет и прецизност радара. Све што ће бити на нашим пресретачима и нашој ваздушној одбрани јесте да испале ракете“, додао је Леонков.
Авион А 100, који је добио надимак „летећа печурка“ због карактеристичне ротирајуће радарске куполе изнад трупа, побољшана је верзија претходника А 50, који је први пут полетео 1978, а почео да се користи 1984. године.
