Главна предност Т-90 јесте домет погађања циља, наводи колумниста листа Кајл Мизоками.
Стодвадесетпетомилиметарски тенковски топ Д-81 ТМ (2А46) ефикасан је искључиво у погађању удаљених циљева захваљујући особеностима цеви.
У новим модификацијама топа, систем управљања паљбом урачунава податке о нагибу цеви, што омогућава повећање прецизности приликом интезивне паљбе и компензовање деформације цеви услед загревања.
Још једна особеност Т-90 јесу ракете које наводи ласер за противтенковеске пројектиле комплекса „Рефлекс М“ (9К119М). Те ракете имају способност да пробију борбене оклопе дебље од 700 милиметара с растојања од пет километара, додаје стручњак.
Према мишљењу аналитичара, по окончању Хладног рата, „неспорни краљ“ међу тенковима постао је амерички М1 „Абрамс“.
„И други тенкови могу да буду исто тако добри као и ’Абрамс‘, али они немају такав борбени списак. М1 ’Абрамс‘ био је коришћен у две највеће америчке операције — у рату у Персијском заливу 1991. године и у рату у Ираку који је трајао од 2003. до 2010. године. У Ираку ’абрамси‘ нису имали ниједан губитак“, наводи аутор.
Најбољи савремени европски тенк, према мишљењу Мизокамија, јесте немачки „Леопард 2“.
По својим карактеристикама „Леопард“ подсећа на „Абрамс“, с том разликом што је амерички тенк тежи и боље заштићен.
У топ-5 су уврштени и израелски борбени тенк „Меркава 4“ и британски „Челенџер 2“.
