Ципрас је навео да буџетски вишак Немачке, са једне стране, и наставак рекордне незапослености на југу Европе, са друге стране, нису прихватљиви.
„Не може Берлин да буде нека врста европске штедионице и да бележи буџетски вишак, док је југ Европе погођен рекордном незапосленошћу“, истакао је Ципрас у разговору за атински лист „Рилњуз“.
„Ако се тако настави, видећемо још неугодних резултата референдума и избора у Европи“, рекао је Ципрас.
Према његовим речима, догма штедње је довела Европу на „ивицу распада“.
Ципрас је позвао северне земље-чланице ЕУ да пруже финансијску помоћ проблематичном југу у борби против незапослености.
Грчки премијер је поновио позив Немачкој за исплату ратне одштете за време нацистичке окупације.
„То је питање части за државу. Грчка неће повући своје захтеве“, истакао је Ципрас, пренела је „Хина“.
Влада Грчке тражи између 269 и 332 милијарде евра за штету коју је Немачка узроковала током Другог светског рата. То укључује материјалну штету и одштету за ратне злочине, као и зајмове које је Грчка под присилом морала да одобри Трећем Рајху, а који никада нису враћени.
Питање ратне репарације снажно је обновљено 2010. године када је Грчка потонула у дужничку кризу и била приморана да затражи спасоносне зајмове од Европске уније у којој Немачка обавља улогу строгог повериоца.
Влада Немачке одбија да отвори то питање и тврди да је оно политички и правно решено у процесу поновног уједињења Немачке.