Европска унија држи главу у песку, прави се глувонемом када је антисрпска политика у питању, одговарају филозофски, као далај ламе са Тибета. Тако је, у најкраћем, шеф српске дипломатије Ивица Дачић окарактерисао одговор председника Европске комисије Жан Клод Јункера.
Дачићеви коментари поводом одговора званичника ЕУ на жалбе, које из Србије долазе поводом распламсавања антисрпства у региону, најбоље одражавају разочараност српских власти односом ЕУ према шовинистичким испадима хрватских и бошњачких политичара.
Захваљујући бирократском језику, званичници ЕУ покушавају да буду неко ко не подржава ниједну од страна у билатералним сукобима, каже потпредседник Центра за спољну политику Драган Ђукановић.
„Мислим да је овде реч о употреби бирократског језика са понављањем бројних обавеза којих кандидати за чланство у ЕУ, као и државе-чланице треба да се придржавају“, објашњава Ђукановић.
Не постоје јасни механизми помоћу којих Брисел може да утиче на понашање својих чланица, наставља Ђукановић. То се видело и у ранијим случајевима, на пример, у односима Мађарске и неких њених суседа.
„Писмо које смо добили отприлике је максимум онога што може да се очекује од администрације у Бриселу“, наводи Ђукановић.
Хрватска ће увек користити предност чланства у Унији и то не само према Србији, каже он.
„Ових дана видимо да се слично понаша и према БиХ, можда у перспективи око неких територијалних спорова и са Црном Гором. Дакле, то је нешто што свака држава која је већ чланица користи у односу на оне које то нису. Рецимо, случај између Словеније и Хрватске, где је Словенија неколико година продужавала европски пут Хрватске до пуноправног чланства“, подсећа Ђукановић.
Са друге стране, треба имати у виду да постоје дипломатски и парадипломатски канали у којима државе унутар система ЕУ имају јачу улогу и уз помоћ којих одређене државе могу да окончају спорове чланица ЕУ са онима које то желе да постану, закључује Ђукановић.
