Након тродневне дискусије Сенат Бразила је изгласао смену Русефове са председничке функције. Њен опозив је крајем прошле године затражила опозиција због наводне умешаности у пореске малверзације и злоупотребе буџетских средстава.
Нови бразилски председник обећао је „ново доба“ и поновно „постављање на ноге“ и даље прве економије Латинске Америке, која је последњих година у рецесији. Бивши потпредседник Темер, који је доста допринео паду Русефове, биће председник Бразила до председничких и парламентарних избора, планираних за крај 2018. године.
Познавалац прилика у Латинској Америци, новинарка листа „Политика“ Зорана Шуваковић сматра да је након што је демократија изиграна, а Русефова смењена, левица дефинитивно сишла са сцене, не само у Бразилу, већ практично на целом континенту. Прво се то десило Аргентини, а после Бразила је, сматра она, на реду и Венецуела. Она не види да левица која силази са сцене, а која за 13 година није изгубила ниједне изборе, има снаге да се избори са новом ситуацијом.
Оно што су у другој половини прошлог века САД постизале инсталирањем крвавих режима војних хунти, сада су, каже Шуваковићева, одиграле далеко паметније и у свом задњем дворишту институционалним средствима обезбедиле гарнитуру на власти која одговара њима и крупном капиталу.
А 75-годишњи Темер је на првом састанку новог кабинета који је преносила телевизија изјавио да му је „једино у интересу да свом наследнику преда пацификовану, помирену земљу у којој економија расте“. После тога је отпутовао у Кину на самит групе Г20.
Политичар десног центра, кога је портал Викиликс окарактерисао као америчког доушника због достављања обавештајног материјала Савету за националну безбедност САД и америчкој војсци, суочио се са немирима и пре него што је преузео дужност. Расправа у Сенату о смени левичарке Русефове извела је незадовољне Бразилце на улице највећих бразилских градова, због чега је полиција употребила и сузавац.
Смена Русефове је после 13 година означила и крај владавине левичарске Радничке партије. Да ли само тренутно, како се надају присталице Русефове?
Сада већ бивша председница Бразила је оценила да је „Сенат донео одлуку која ће ући у историју као велика неправда“.
„Сенат је починио парламентарни државни удар“, рекла је Русефова најављујући „одлучан отпор влади пучиста“.
Утицај највеће, најмногољудније и, упркос рецесији, и даље најјаче економије Латинске Америке на цео континент је неспоран. Зато и не чуди што су одмах уследила реаговања. Амбасадоре из Бразила су повукли Еквадор, Боливија и Венецуела, која је уз то и замрзла политичке и дипломатске односе са Бразилом.
Председник Венецуеле Николас Мадуро саопштио да је парламентарна пуч у Бразилу усмерен не само против бразилске председнице Дилме Русеф, већ и против свих левичарских покрета у Латинској Америци.
„Та револуција није усмерена само против Дилме (Русеф), већ и против Латинске Америке и Кариба. То је напад на присталице народних, прогресивних, левичарских покрета“, рекао је Мадуро.
Еквадорски председник Рафаел Кореа је акцију против Русефове оценио као издају.
„Никад нећемо прихватити праксе које подсећају на најмрачније доба наше Америке“, изјавио је Кореа.
Председник Боливије Ево Моралес је такође осудио „парламентарни преврат усмерен против бразилске демократије“.
Министарство спољних послова Боливије је позвало све државе региона да одбију да признају преврат.
„Меки државни удари слабе демократске институције ради доласка на власт оних који на изборима не могу да добију довољно гласова за формирање владе“, поручило је Министарство.
Реаговао је и Бразил, повукавши своје амбасадоре у тим земљама на консултације.
После првих протеста тешко је проценити како ће Бразилци прихватити Темера за председника који баш не ужива популарност код народа.
„Бразилски народни фронт“ (БНФ) који окупља око 60 аутохтоних бразилских друштвених организација, најављује да „отпор тек сад почиње“. Позвао је на јединство и мобилизацију широких народних маса, као и на „непрестану борбу коју треба водити све до пораза недемократске коалиције која је погазила владавину права“, преноси портал „Либреред“.
Фронт је позвао на отпор против оних који су за рачун „предузетничких елита погазили демократски поредак“. У саопштењу су навели да је Устав земље погажен са јасним циљем „зарад интереса финансијске, индустријске, пољопривредне и медијске олигархије на штету радника“.
Подсећајући да су протеклих месеци милиони Бразилаца учествовали у демонстрацијама, уједињени у настојању да обране демократију, национални суверенитет и резултате избора, оценили су да је недопустиво да група од 61 сенатора, међу којима многи под истрагом за корупцију и друга тешка дела, смени председницу за коју је на председничким изборима 2014. године гласало више од 54 милиона бирача.
У међувремену, у Сао Паулу већ трећи дан трају жестоки сукоби између присталица свргнуте председнице и полиције. Стотине људи је изашло на улице града и не признају одлуку Сената, пренео је телевизијски канал „Глобо“.
Протести су избили и у Бразилији, Рио де Жанеиру и другим бразилским градовима, али су се окупили и они који су уз шампањац славили одлуку Сената о свргавању Русефове.
Бившој председници су остављена политичка права, што значи да ће моћи да се кандидује за сенаторку или посланицу, али не и за председницу, јер је већ била бирана у два узастопна мандата.
Нови председник је пак већ кренуо за Хангџоу у Кини где ће 4. септембра почети самит Г20.
У међувремену су реаговале и чланице БРИКС-а, у чијем саставу је и Бразил.
Русија је саопштила да је заинтересована за стабилан и демократски Бразил, а политичка дешавања сматра унутрашњим питањима те земље, објављено је на сајту Министарства спољних послова.
„Сматрамо да је важно да развој догађаја не погорша поделе у друштву и политичке нетрпељивости“, наведено је у саопштењу, уз напомену да две земље активно сарађују у УН, БРИКС-у и Г20 и да су укључене у припреме предстојећих самита БРИКС-а и Г20 у Кини.
И Индија и Кина су најавиле да се, што се њих тиче, ништа неће мењати у односу према Бразилу.
