Руски пут је направљен у периоду од 1921. до 1925. године, а повезивао је Врањску Бању, села Корбевац и Криву Феју, и преко планине Бесне кобиле Босилеград.
Пут је градило око 5.000 козака.
Цвеће су на споменик у селу Корбевцу положили и градоначелник Врања Слободан Миленковић и први заменик генералног директора „РЖД интернешенел“, која је финансирала изградњу ограде и степеништа до споменика, Мансурбек Султанов, као и представници борачких организација.
Мештани су срдачно дочекали Чепурина, уз погачу и со.
Тај пут је некад био жила куцавица за јужну Србију.
Пут је изградила чувена Кубанска козачка дивизија, чији је командант био белогардејски генерал Васиљиј Логвинов.
Логвинов је живео у Врању, где је сахрањен на Шапраначком гробљу, а Борис Поздњаков, који је такође живео у Врању, био је геодетски инжењер и један од главних пројектаната пута.
Руски пут био је главна веза јужне Србије и источне Бугарске.
Руски пут је и даље је у употреби, али је деоница преко Бесне кобиле од туцаника, и зими је непроходна, осим за камионе и теренска рударска возила.
За тај пут многи Руси козаци који су га градили дали су своје животе јер је рад био исцрпљујућ.
У селу Корбевцу и на Бесној кобили козацима су подигнути споменици, као вечни спомен на оно што су урадили и дали српском народу.
Радило се доста примитивно, ручно лопатама, пијуцима.
Само један од њих је остао у Корбевцу, пуковник Андреј Андра Маскаленко.
Борис Поздњаков био је козак са Дона и ватрени присталица царске Русије.
Након Октобарске револуције успео је да избегне са својим стрицем Петром у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
Као стручњак за изградњу путева од туцаника, мостова и чесми мењао је места боравка, да би 1921. године дошао да осмисли изградњу Руског пута на југу Србије.
