Најстарији доказ о настанаку живота на нашој планети пронађен је на Гренланду у формацији Исуа, захваљујући климатским променама које су довеле до топљења снега и откривања досад непознатих стена.
Недавно пронађени фосили датирају од пре 3,7 милијарди година и најмање су 220 милиона година старији од било којих раније откривених фосила. Очекује се да новооткривени фосили пруже опипљиве доказе о древним живим организмима, као и да дају доказе о сличним облицима живота на другим планетама, као што је Марс.
Према речима астробиолога НАСА Абигејл Елвуд, стене са Гренланда могле би да буду од помоћи научницима када буду стигли први узорци са Марса.
Тим састављен од аустралијских и британских научника, који је објавио резултате истраживања у часопису „Нејчер“, верује да су фосилни остаци заправо строматолити, брежуљасте структуре које ствара фотосинтетичка бактерија. Микроскопске бубе оснивале су колоније на дну мора нагомилавањем карбоната, који је, заједно са седиментима, правио гомилице које су се очувале у наслагама камена.
Према речима Еме Хамарлунд, истраживача геобиологије на Универзитету у Данској, ово откриће може бити један корак напред у вишегодишњој потрази за настанком живота. Ово откриће подржава теорију да је живот на Земљи почео да се развија убрзо пошто је и сама планета настала, пре 4,5 милијарди година.
Des microbes fossiles découverts au #Groenland feraient remonter la vie sur Terre à 3,7 milliards d’années https://t.co/4KhBQT0SK2
— La Voix du Nord web (@lavoixdunord) September 1, 2016
„Докази о постојању једноћелијског живота само 800 милиона година после великог праска су фасцинантни. Како је једноћелијски живот могао тако релативно брзо да насели Земљу, у тако лошим условима? Тадашња Земљина површина дефинитивно није била погодно место чак ни за једноћелијске бактерије. Ово нам сугерише да би микробиотички живот могао да еволуирала и на другим планетама“, истиче она.
Она додаје да би ово могли бити неки од најранијих доказа живота на Земље још из времена „њеног детињства“.
„Имамо јако мало знања о раним фазама развоја Земље, зато су ови налази од великог значаја. Нови докази, заједно са резултатима претходних истраживања, могу да нам помогну да саставимо слику историје Земље“, закључила је Хамарлундова.
