Ни два месеца након „брегзита“, страсти у Великој Британији се не смирују. У више британских градова у суботу су одржани протести у знак противљења изласку те земље из Европске уније, а демонстранти траже паузу у процесу иступања и наставак блиских културних и економских веза са Европом. Подршку протестима дали су и неки политичари и познате личности, а уље на ватру долио је и бивши британски премијер Тони Блер изјавом да је евентуални останак те земље у европској породици „мало вероватан“, али да је „могућ“.
Да ли британски политичари, као што је евидентно случај са једним делом грађана Велике Британије, жале због „брегзита“ и има ли истине у спекулацијама да британска влада, чињеницом да Поглавље 50 неће отварати до краја године, заправо „купује време“ у покушају да земљу ипак задржи у ЕУ?
Синиша Љепојевић, публициста и дописник више медија из Лондона, за Спутњик каже да ове спекулације нису реалне.
„Референдум Велике Британије о изласку из ЕУ је последица дубоке кризе европске интеграције, а Британија има акумулирано велико искуство и мудрост и не би се тако једноставно или случајно одлучила на референдум и не би гласала за излазак“, каже Љепојевић.
Према његовом мишљењу, велико је питање шта ће уопште бити од Европске уније.
„Велика Британија очигледно процењује да од европске интеграције нема ништа у перспективи, јер систем ЕУ не функционише, посебно у новим околностима у свету где се отварају нова тржишта и где традиционална британска вештина посредовања и финансијског инжењеринга долази до изражаја. ЕУ као интеграција једноставно кочи Велику Британију у новим међународним околностима“, објашњава Љепојевић.
Са процесом иступања из ЕУ се, како каже, тренутно мало касни, због тога што нема људи који се тиме баве.
„Будући да је Велика Британија била члан ЕУ, у свим министарствима су отпуштени људи задужени за међународне уговоре који су били на нивоу ЕУ. Сада треба скупити те људе, направити тимове за процес преговарања и пребацивања међународних уговора на билатерални ниво. То је процес који тражи време — око две и по године. Верује се да ће до 2019. године Британија и формално изаћи из ЕУ“, објашњава саговорник Спутњика.
Он додаје да је могућност за нови референдум мала јер, како каже, за шта гласати? Друго, истиче наш саговорник, актуелна влада у Великој Британији, као и следећа влада, сигурно ће имати много већи мандат у самосталном одлучивању и раздруживању са ЕУ.
Протести због „брегзита“ нису ништа ново, наводи Љепојевић уз опаску да је реч о читавој армији људи која живи од разних програма ЕУ и који сада остају без прихода, те је логично да протестују, поново финансирани од стране истих људи који су их пре тога плаћали, односно од ЕУ.
„Међутим, ту је посебна улога универзитета, јер ЕУ доста новца разним невидљивим каналима усмерава ка универзитетима и финансира разне пројекте, од чега живи велики број професора и студената. Већина демонстраната су управо млади људи, студенти, а томе у прилог говори и чињеница да се протести одржавају управо у јаким универзитетским центрима — Лондону, Бирмингему, Единбургу“, каже Љепојевић.
То је, додаје наш саговорник, део демократског спектра у Великој Британији, јер не постоји начин да се доведе у сумњу исход референдума, што је председница Владе Тереза Меј јасно и рекла — „брегзит значи брегзит“.
„Протести су, што би рекли Французи, ’стилске вежбе‘, јер исход референдума није споран. Предмет дискусије биће процедура кроз коју ће Велика Британија проћи, а мало је вероватно да актуелна влада на било који начин стоји иза тих протеста, из простог разлога што је то политичко самоубиство, јер бити против резултата референдума значи бити против демократског система у Великој Британији“, истиче Љепојевић.
Процене да ли ће и колико Британија уопште изгубити због напуштања ЕУ тренутно су предмет манипулација лобиста и са једне и са друге стране, сматра новинар из Лондона. Сигурно је, како каже, да ће неке компаније које су биле везане за бриселске регулативе у прелазном периоду имати одређене проблеме.
„Међутим, треба знати да Велику Британију само спровођење регулатива ЕУ годишње кошта 33 милијарде фунти. Ако томе додамо 9,5 милијарди фунти, колико је годишње нето учешће Велике Британије у буџету ЕУ, то је стартна уштеда од преко 40 милијарди фунти годишње. Прави ефекти биће познати тек на крају процеса раздруживања“, закључује Љепојевић за Спутњик.
