„Треба знати да постоје озбиљне противречности код људи, и у другој половини 20. века, и у наше време, о хуманизму, о духовним вредностима које постоје код римокатолика. Тајна Римокатоличке цркве и јесте тајна — они боље знају кога да уврсте међу свеце. Међутим, са тачке гледишта масовне свести и са тачке гледишта савременог хуманизма имамо право да осећамо неко неразумевање те теме“, рекао је руски политиколог Јевгениј Бењ за телевизију „Лајф“.
Према његовим речима, иако је монахиња Тереза током свог живота помогла десетинама хиљада сиромашних и болесних људи њена делатност је оставила за собом много питања.
„Знамо из магазина ’Стерн‘ из 1991. године да је само 7 одсто средстава из фонда Мајке Терезе одлазило на лечење болесних. Знамо да ја она створила мрежу домова по читавом свету за болесне и оне на самрти, али знамо и да су се тамо мало бавили лечењем и пружањем медицинске помоћи, а да су више били волонтери. Сама Мајка Тереза је полазила од тога да болесни човек треба, пре свега, не да се лечи, већ да се моли Богу. Међутим, она сама, када је почела да болује од тешке болести, није се лечила у својим прихватилиштима, већ у озбиљним медицинским установама САД, Индије и Европе“, додао је он.
Папа Фрања је данас прогласио Мајку Терезу, добитницу Нобелове награде за мир, за светицу, 19 година после њене смрти.
