Амерички лист „Њу Американ“ оптужује Хилари Клинтон да је поткопала безбедност земље, када је помогла да акције компаније компаније „Уранијум 1“ пређу у руке Русије. Фонд Клинтонове је, наводно, од тог посла добио десетине милиона долара. Ако је све и било тако, само се можемо сетити речи нумидијског краља Југурте који је говорио о Риму:
„Подмитљивог ли града, који ће брзо пропасти, само док се купац нађе.“
„Росатом“, то јест његова кћерка фирма АРМЗ, постепено је куповао акције канадске фирме „Уранијум 1“ од 2009. до 2013. године и дошао у посед рудника који се простиру од Централне Азије до америчког запада. Захваљујући тој трансакцији „Росатом“ је постао један од највећих произвођача уранијума на свету. Компанија је добила руднике у Казахстану који су најпрофитабилнији на свету, а у САД поседује контролни пакет највећих рудника урана. „Уранијум 1“ поседује предузећа у Вајомингу, Тексасу и Јути и налази се на четвртом месту по обиму производње уранијума у свету.
А није све ишло тако глатко. Најважнији фактор у јачању позиција „Росатома“ је окончање важења споразума Гор-Черномирдин из 1993. године, према којем се Русија обавезала да у САД извози уранијум по симболичној цени (многи у Русији тај уговор сматрају издајом националних интереса земље). Он је предвиђао прераду руског оружаног уранијума у гориво за америчке нуклеарне централе.
Аналитичари истичу да је технологија „антиобогаћивања“ уранијума јединствена и да њоме сада не влада ниједна земља у свету осим Русије. Током година важења споразума Русија је укупно добила око 12 милијарди долара, док је према мишљењима неких експерата предати уранијум коштао минимум 50 милијарди долара. Око 40 одсто америчких нуклеарних централа користило је руски прерађени уранијум за рад — капацитета за производњу тог горива у САД није било довољно. Сада је ситуација много другачија — испоруке ће бити комерцијализоване.
Русија је данас један од лидера у извозу нуклеарних технологија — величина тржишта се процењује на 500 милијарди долара. Са друге стране, САД већ дуго времена не показују активност у тој сфери. Питање безбедности и штедња, као и конкуренција гасних и електроенергетских компанија, постали су главне кочнице развоја америчке нуклеарне индустрије.
Према подацима Светске нуклеарне асоцијације, на Русију отпада 37 одсто тржишта нуклеарних централа у изградњи по читавом свету. Осим обичних нуклеарних централа, Русија ради на изградњи мобилних и пливајућих варијанти.
У овом тренутку Русији припада 17 одсто светског тржишта горива за нуклеарне станице — она испоручује гориво за 76 реактора, укључујући 14 из Русије. Она се налази и међу првих десет светских иновационих лидера у области нуклеарне енергетике.
„Росатом“ је за последњих десет година склопио уговоре вредне преко 110 милијарди долара, а тренутно се шири и у Европи. Он ће снабдевати Француску металним уранијумом за вишенаменски истраживачки реактор „Жил Горовец“, који се гради на југу земље у нуклеарном центру „Кадареш“. Осим Француза, метални уранијум користе и Немци у истраживачком реактору „Минхен 2“. Поред тога, „Росатом“ гради прву нуклеарну станицу у Турској и два нуклеарна реактора у Ирану, као и у многим другим земљама.
На територији Русије се годишње добија 3.000 тона уранијума. Руска државна нуклеарна компанија „Росатом“ има довољно уранијума за потребе својих пројеката за идућих 100 година. Осим тога, компанија има друге по величини резерве уранијума на свету.
Треба нагласити да корпорација „Уранијум 1“ нема никакве проблеме због антируских санкција које су увеле САД. Очигледно, Америка није желела да ризикује могуће проблеме у енергетском сектору.
