Након распада СССР-а пољопривреда у Русији се налазила у агонији. Инвеститори су избегли да улажу у аграрни сектор. Од 1992. године Русија је изгубила око 35 милиона хектара обрадиве земље што отприлике износи као и површина Немачке, наводи „Шпигл“.
Ипак, 2014. године ситуација се мења.
„У последње време удео пољопривреде у руској економији је порастао, упркос светској тенденцији. Прошле године Русија је по први пут више зарадила на извозу пољопривредних производа, него на продаји наоружања“, пише лист.
Један од разлога таквог бума је ембарго на увоз прехрамбених производа из Европе. Најбољи показатељи су забележени у оним областима аграрног сектора који су већ одавно изашли на светско тржиште.
Приноси житарица расту још од 2010. године, а у 2015. години у Русији је сакупљено више пшенице него у САД. Ове године принос жита је имао рекордан раст, преко 110 милиона тона. Мотор развоја и производње и даље остају највећи агрокомбинати.
Руска роба је конкурентнија и због ниског курса рубље који доприноси већој понуди житарица и домаће живине.
Производња поврћа у Русији је за сада незнатно порасла: са 14,7 милина тона 2013, на 16,1 милиона тона 2015. године, наводи се у чланку. У том сектору пољопривреде руски произвођачи заостају за европском конкуренцијом.
Проблем за руску пољопривреду за сада остаје тржиште млека које се већ годинама налази у кризи, пише „Шпигл“.
Према оценама експерата, руским произвођачима ће бити потребно од 8 до 10 година да дођу на светски ниво у тој области. Притом, било би веома пожељно да Влада не укине ембарго, иначе ће се страна конкуренција показати превише јаком, закључује се у чланку.
