Како би савременом посетиоцу тематику културног наслеђа на Косову и Метохији приближили на пријемчив и упечатљив начин, Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије и Општина Звечан осмислили су поставку којом се кроз најмодерније уметничко-техничке методе посматрачу представља развој културе Косова и Метохије од периода антике до 20. века.
Изложба, осим кроз културну традицију, посматраче води кроз политичку историју те области, а применом најсавременијих мултимедијалних музеолошких техника и одабиром експоната приближиће тему хришћанског и српског наслеђа на КиМ најширој иностраној публици.
Изложба на једном месту обједињује опсежан писани материјал, чији су аутори наши стручњаци из области историје, историје уметности и археологије, фотографије и експонате уступљене од стране бројних српских институција културе, као и најмодернију технологију која посетиоцима омогућава интеракцију са садржајем, дочарава велико богатство јужне покрајине и даје увид у геополитичку, социолошку и религијску ситуацију на територији Косова и Метохије.
Ђурић је бројне амбасадоре при Унеску који су присуствовали отварању изложбе позвао да наставе да поштују универзалне принципе на које се Србија позива, а који штите и све државе од сличне судбине и напада на њихову културну баштину.
Ђурић је подсетио да је српско културно наслеђе на КиМ протеклих деценија било мета бројних напада, а да је најстрашнија епизода био мартовски погром 2004. године.
„Наша православна црква, држава и пријатељи у међународној заједници истрајавају у одбрани наших споменика. Унеско, и чланство целовите Србије у њему, једина је гаранција да ће то наслеђе, које је у суштини хришћанско, али и универзално, бити заштићено и сачувано за будуће генерације“, рекао је Ђурић.
Он је истакао да је судбину свог културног наслеђа на КиМ делио и сав тамошњи српски народ, а да размере те патње илуструје чињеница да је од преко 350.000 Срба који су живели на КиМ до 1999. године, више од 247.000 и даље расељено, као што је и даље расељено и 50.000 Срба који су пре рата живели у Приштини.
„Упркос овом страшном етничком чишћењу, наше културно наслеђе и даље опстаје у тешким околностима“, нагласио је Ђурић.
Гостима, међу којима су били амбасадори око 40 држава које имају глас у Унеску, обратили су се и и амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић и директорка Културног центра Србије у Паризу Славица Петровић.
