Ради се о низу кључних компонената помоћу којих ваздухопловство САД управља својим летовима, посебно у авионима-танкерима.
За колумнисту „Нешенел интереста“ нова генерација руских и кинеских ракета дугог домета „ваздух-ваздух“, заједно са добрим ловцем, може да „пресече тетиве“ САД онога што се тиче дугорочних ваздушних операција на азијско-пацифичким и европским ратиштима.
„Посебно над огромним пространствима Тихог океана, где нема много аеродрома, а они који постоје су далеко један од другог, авиони-танкери избачени из строја могу да постану Ахилова пета, коју Пекинг може да искористи“, наводи Маџумдар.
На пример, руске и/или кинеске оружане снаге могле би да поставе нове ракете ’ваздух-ваздух‘ на авионе као што су МиГ-31, Т-50, Ченгду Ј-20 и онеспособе Авионски систем за даљинско откривање и контролу (АВАКС), Уједињени тактички систем ваздушног извиђања (ЈТАРС) и авионе-танкере типа Боинг КЦ-135.
Колумниста скреће пажњу на два, како сматра, достојна типа руских ракета „ваздух-ваздух“ великог домета, КС-172, коју прави компанија „Новатор“ и П-37М, коју прави НВО „Вимпел“.
П-37 је развијена још у Совјетском Савезу, а њена нова верзија је у стању почетне борбене готовости инсталирана на МиГ-31. Касније ће такве ракете поставити и у Т-50, као и у Су-35.
П-37М ће највероватније користити инерцијални систем навођења са могућношћу корекције курса авиона-ракетоносца и активно радарско навођење за део лета до циља.
Маџумдар сматра да је П-37М моћно оружје. Међутим, Русија можда развија још ефикаснију ракету КС-172 веома великог домета, више од 250 наутичких миља (П-37 има домет од само 200).
Истовремено колумниста напомиње да се за сада не зна да ли ће програм развоја таквих ракета икада бити завршен, а ракета пуштена у рад. Постоји информација да је пројекат одложен на полицу, истиче он.
Такође је поменуо и ракету „ваздух-ваздух“ ПЛ-15 која се сада развија у Кини.
„С обзиром на све информације које су на располагању, врло је вероватно да би развој ракета ’ваздух-ваздух‘ великог домета у Русији и Кини и бомбардера пете генерације, који ће носити ове ракете, могао да постане озбиљан проблем за Пентагон. И то наредних година дефинитивно вреди пратити“, закључује Маџумдар.