Какав ефекат и какве последице би нове санкције америчког Министарства финансија могле да имају по руску привреду, Спутњик је питао саветника за макроекономска питања у московској компанији „Откритије брокер“, Сергеја Хестанова.
„Логика којом се проширује амерички санкциони списак је потпуно јасна. Историја економских мера које су САД уводиле против одређених држава и компанија је ем прилично стара, ем веома добро позната. Мало ко се тога сада сећа, али у време Хладног рата у Америци је чак постојао комитет који се бавио контролом извоза одређених технологија у земље социјалистичког блока. Исти тај комитет бавио се и контролом и забраном испорука робе, склапањем пословних уговора, и тако даље. Мене садашња санкциона политика САД веома подсећа на та времена“, каже Хестанов за Спутњик.
Америчко Министарство трговине тврди да је увођење санкционих мера за поједине иностране компаније и организације било неопходно како би се, наводно, боље контролисао број дозвола за извоз и реекспорт унутар Сједињених Држава. Између осталог, за више од 50 филијала руског гасног гиганта „Гаспрома“ уведено је додатно лиценцирање, и то за све испоруке, каже Сергеј Хестанов.
„С једне стране све је то, наравно, веома непријатно — али с друге, увођење додатних санкција не би требало да изазове никакве реалне, значајније или болније последице. Многи људи старији од 50 година сећају се како је тај механизам функционисао раније. Рецимо, ја сам током Хладног рата радио у Академији наука у Москви.“
„Ми тада нисмо могли званично да купујемо микрошеме које су нам биле неопходне, јер су оне биле под контролом америчког комитета за спровођење рестриктивних економских мера против Совјетског Савеза. Али то нам није правило неке нарочите проблеме, јер посредници из других држава нису имали забрану да нам те шеме препродају. Тај пример не помињем случајно — услуге неке треће, неутралне државе, као посредника, могле би Русији да буду од велике помоћи у оваквој ситуацији“, каже у разговору за Спутњик Сергеј Хестанов.
