Дачић је поновио да је у пресуди Радовану Караџићу дословце наведено да не постоје докази да је Слободан Милошевић, односно Србија, јер је Милошевић био председник Србије, крив за ратне злочине и да Србија и Милошевић нису били део тог, како у Хагу кажу, удруженог злочиначког подухвата.
„То је била суштина. То је веома важно за Србију. Значи, да свако појединачно може и мора да одговара за злочине које је починио, али да иза тога не стоји држава Србија. То је за нас, и за саму Србију, веома важно. То се уопште не тиче ни Милошевића појединачно, ни било кога другога. Реч је дакле о томе, као што знате, да смо као држава Србија суочени са разним тужбама. Постојала је тужба Хрватске, постојала је тужба Босне и Херцеговине. Видите да Тачи најављује да ће и Косово да тужи Србију, мада не знам где би Косово могло да тужи Србију, јер Косово није држава која је призната пред Уједињеним нацијама. Значи, то је немогуће учинити пред Међународним судом правде. Али сви они туже Србију да је починила злочине, геноцид и траже чак накнаду ратне штете. Значи, за нас је то што је пресуђено у случају Караџића, где је такође дефинисана улога Србије и Милошевића као председника Србије, веома важно, јер је тамо речено да не постоје докази да иза тога стоји Србија. Чак је дословно наведено да се Србија залагала за прихватање мировних планова, а да је то руководство босанских Срба, односно Караџић, одбијало. То је веома важна ствар. И не би требало то мешати са политичким питањима да ли неко подржава или не подржава Милошевића. Тада је Милошевић био председник. Ко год да је био председник, иза тога стоји одговорност за целу земљу“, рекао је Дачић.
На питање у каквим је односима Србија са Хрватском, Босном и Херцеговином и Косовом, Дачић је рекао да је државни врх отворено за мир и стабилност у региону.
„Нема решења по мустри ’свако воли сваког‘, али ми сви живимо ту, у том региону, имамо сличну историју и сличне проблеме. Заједнички циљ свих земаља је у првом реду стабилизација привреде. За време сукоба изгубили смо много времена. Европска унија би свакако морала да препозна да европски пут западнобалканских земаља те земље држи на окупу и подстиче регионалну стабилност. Има потребе за заједничким пројектима, али неће бити једноставно, мада је рат одавно завршен. У стварности, прави мир још није постигнут. Онако како неко започне рат, требало би да започне и мир. Србија улаже напоре у том смеру. Нећемо се враћати у прошлост на начин који се може видети у неким земљама у којима влада антисрпска политика и које провоцирају Србију, угрожавајући мир и стабилност у региону’, истакао је Дачић.
Он је појаснио зашто Београд у Загребу види главног кривца за погоршање односа.
„Знате, Хрватска као нова чланица Европске уније покушава да профитира од те позиције и поставља Србији разне ултиматуме и услове којима би пут Србије према ЕУ требало да буде блокиран. Они отворено прете да Србија никада неће постати чланица ЕУ. Један од проблема је Закон о процесуирању ратних злочина, али ми поштујемо међународно право. Други проблем је да су антисрпске кампање у Хрватској нормалне. Уз то иде и рехабилитација Независне државе Хрватске која је била Хитлерова творевина. У бројним концентрационим логорима тада су убијене стотине хиљада Срба, Јевреја и осталих. А сада се, уз благослов хрватских институција, рехабилитују људи који су током Другог светског рата вршили злочине над Србима. То доводи до реакције српске стране. Зато мислим да бисмо наше билатералне проблеме морали да решавамо на примерен начин. Али ни у ком случају нећемо прихватити рехабилитацију оних који понижавају српске жртве Другог светског рата. Сматрамо да би и ЕУ морала да реагује на такав развој догађаја“, додао је Дачић.
Упитан када ће Србија признати реалност независног Косова, рекао је да косовско питање није политичке природе, већ проблем међународног права.
„Србија не може прихватити да је легално да део њене територије полаже право на независност без њеног пристанка. Сутра се исто може десити и на другом месту у свету. Узмите пример Каталоније. Она жели да следи пример Косова, једнострано и без пристанка Мадрида. Знате, заменица америчког министра спољних послова Викторија Нуланд рекла ми је да Сједињене Америчке Државе отприлике 20 година улажу у независност Косова. Питам је како је то могуће, јер је Вашингтон тада подржавао сувереност Србије. Она је одговорила: ’Да, тачно је да смо подржавали сувереност Србије, али без Косова‘. Одговорио сам: ’Па мени је руски министар спољних послова рекао исто — Русија поштује сувереност Украјине, али без Крима‘. Дакле, шта можемо да учинимо? Желимо да решимо проблеме, али не можемо преузети политику једностраног деловања. Србија има своје интересе и ми смо много учинили у дијалогу са Приштином, али она не испуњава своје обавезе из процеса нормализације. Још смо далеко од нормализације односа. Но, нормализација не садржи ни у најмањој мери признање независности Косова“, навео је Дачић.
Према његовим речима, Србија има веома мудру позицију по питању референдума о Дану Републике Српске.
„Важно је да се очува стабилност у Босни и Херцеговини. Са друге стране морамо да будемо искрени и да кажемо да су бошњачки политичари вршили велики притисак како би свету наметнули погрешну слику да је Босна и Херцеговина муслиманска држава. Чак се предлаже да се укине Република Српска. То никада нећемо прихватити. Срби су конструктивни људи. Босна и Херцеговина је земља са три нације и два ентитета. Нећемо ни у ком случају дозволити повреду права Републике Српске. Но, ми не желимо да се понове догађаји са почетка деведесетих. Одговорност имају сви актери, не само Срби и Република Српска“, рекао је Дачић.
На питање какав је однос Србије према Европској унији која је у кризи, он је рекао да је Србија европскија од неких земаља које су чланице Европске уније.
„То сам знао да кажем још пре британског референдума. Зашто? Зато што је ЕУ повезујући фактор који подстиче регионалну сарадњу на Балкану који је годинама оптерећен сукобима. Уверени смо да се исплати борити се за те циљеве и постати чланица ЕУ. Надам се само да ће Европска унија преживети док ми не постанемо њен део“, каже Дачић.
Истакао је и да Србија не помишља на чланство у НАТО-у.
„Наша званична позиција је да би Србија требало да сачува војну неутралност. Не желимо да будемо део неког војног савеза. Са друге стране, са Северноатлантским пактом имамо највиши ниво сарадње земље која не жели да постане чланица“, закључио је Дачић.
