Оркестар Филхармоније под диригентском палицом Данијела Рајскина припремио је „Фантазију на српске теме“ Николаја Римског-Корсакова и симфонију број 9. „Из новог света“ Антоњина Дворжака, док је чувени виолиниста Немања Радуловић интерпретирао „Концерт за виолину и оркестар“ совјетско-јерменског композитора Арама Хачатуријана.
Руски медији су још пре неколико месеци писали да је Радуловић „ексцентрични гумени ђаволак“ са фризуром налик Слешовој из „Ганс енд роузеса“ и да је он поделио друштво: док једни сматрају да таквом, донекле, и шоуменском „драјву“ припада будућности, други кажу да све то више личи на поп-музику.
Иначе, медији наводе и да Радуловићеве це-деове издају велике европске издавачке куће, као и да су сале у којима он наступа увек препуне.
Управо се то десило и у Москви.
Млади Римски Корсаков компоновао је ’Фантазију на српске теме‘ 1867. године. У мемоарима композитор је писао да је био инспирисан ’лепотом музичких тема Јужних Словена‘, а не идејама панславизма, како се често сматра.
„Веома је симболично што је то дело, које је и сам Чајковски хвалио, у Москви извео оркестар баш из Србије“, рекао је за Спутњик оснивач пројекта „Римски Корсаков“, музички новинар Александар Матусевич.
Одушевљен програмом, Матусевич каже да је другом делу концерта публику очекивала веома популарна Дворжакова симфонија, док је први део, према његовим речима, био права ексклузива.
„Оркестри ретко ставе на репертоар инструменталну музику Римског Корсакова, јер је више познат као аутор опера. ’Фантазија на српске теме‘ се такође ретко изводи и добро је да је Београдска филхармонија изабрала то дело. Ради се о панбалканском мелосу, али мени се чини да је српска тема у ’Фантазији‘ ипак доминантна, захваљујући контрастима“, каже он, додајући да је веома интересантно то што се на програму нашао и Хачатуријанов концерт.
Управо за тај концерт био је задужен Немања Радуловић.
У малтене хипстерским панталонама, кожним чизмама и са невероватном фризуром, Немања је час намигивао диригенту и осталим музичарима, час их строго гледао, као да је флертовао са првом виолином. Збуњено, али и елегантно је брисао зној. Чинило се да ће на крају кренути да ђуска и да ће се Хачатуријанова симфонија претворити у неку балканску народну мелодију, што се на крају и десило, када су после дугог аплауза Радуловић и пратећи музичари засвирали народну музику у знак захвалности.
То је био класичан шоу, или боље речено шоу класичне музике.
Александар Матусевич каже да академски концерт постепено постаје синтеза у којој су важни и имиџ и визуални детаљи.
„Што се тиче Радуловића, мислим да је имиџ споредна ствар. Најважније је оно како звучи виолина у његовим рукама. То је веома необична боја звука која се разликује од оне на коју смо навикли у руској школи виолине. Немањина виолина звучи танано, али не и лакомислено, а истовремено веома експресивно и упечатљиво“, каже Матусевич.
Радуловић је својим извођењем одушевио не само стручну јавност, већ и врло захтевну и музички потковану московску публику.
Московљанка Дарја Иванова каже да је концерт био изванредан.
„Предивна музика, величанствено извођење. Мени се највише свидела страст српског виолинисте. Чини ми се да се за њега већ може рећи да је велики музичар, или је барем на путу да постане велики уметник. Ми у Русији не знамо довољно о српским музичарима, и добро је да сада наступају у једној од најпознатијих руских сала“, са одушевљењем прича она.
И наш саговорник, љубитељ класичне музике Владимир Смирнов се сложио да је репертоар више него добар.
„Често долазим у салу ’Чајковски‘ и видим да су се данас млади окупили у великом броју, иако по правилу долазе углавном старији људи. Овај концерт показује да млади ипак слушају класичну музику. Изгледа да је српски виолиниста успео да заинтересује омладину, и то је веома важно“, каже Смирнов.
Након извођења Дворжакове симфоније, оркестар Београдске филхармоније је поново доживео овације, па их је публика неколико пута враћала на бис, тако да је на крају диригент морао да се извини што немају више припремљених партитура да свирају.
Ипак, након званичног дела концерта музичари су маестрално одсвирали „Грлицу“ Стевана Христића и на крају чувену нумеру „Марш на Дрину“.
Амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић честитао је извођачима програма и изнео идеју да се слични концерти одрже у Санкт Петербургу, Јекатеринбургу и другим руским градовима.
Преговори о организацији тих концерата биће започети већ ових дана.
