„Соратник“ је оклопно возило гусеничар опремљено компјутеризованим системом контроле, као и опремом за детекцију и надзор и може да понесе различите носаче оружја. Осим тога, возило може да ради заједно са другим беспилотним возилима, укључујући и беспилотне летелице.
Али док је „Соратник“ импресиван војни робот, постоје и многи други системи на даљинску контролу вредни помена.
„Рекон скаут“ је, вероватно, најкомпактнији шпијунски робот масовне производње. Ова беспилотна јединица, која је тешка само око 700 грама, може бити опремљена термалним визуелним системом, што га чини непроцењивим за тајна извиђања.
Треба напоменути да, иако су руски научници развили аналогни робот који би могао чак и да превазиђе „Рекон скаут“, њега војска тек треба да уведе.
Тактички борбени робот „ДОГО“, којег је направио „Џенерал роботикс“, служи као доказ да лаки извиднички беспилотни системи такође могу да буду прилично смртоносни. Овај уређај на даљински погон опремљен је деветомилиметарским пиштољем „Глок“ и може се поставити да брзо неутралише непријатељске циљеве без угрожавања људства.
„Фостер-Милерог“ „ТАЛОН“ вероватно је војни робота са највећом масовном производњом са више од 3.000 већ направљених јединица. Ово мало возило на даљинско управљање активно су користиле америчке снаге у Авганистану за уклањање експлозивне борбене технике, али може да се користи и за извиђање и може да буде опремљен широким асортиманом оружја, укључујући и митраљез, снајперску пушку и антитенковски ракетни бацач.
Руски „Уран 9“ вероватно је најтежи који постоји беспилотни борбени систем. Ово десетотонско оклопно возило може бити опремљено топом калибра 30мм, митраљезом високог калибра, антитенковским ракетним бацачем и ракетним бацачем земља-ваздух „Игла“. Возило је направљено за даљинско извиђање и као јединица за ватрену подршку.
