Током три дана фестивала своје умеће у природном амфитеатру на обали реке Ресаве, али и у Витешком селу, где су им били разапети шатори, приказало је 350 витезова, а све програме фестивала испратило је више од 50.000 људи.
Поред витешких борби, у оквиру којих је приказана борба мачевима кроз векове — средњевековну оклопну борбу, европско неоклопљено мачевање и модерно мачевање — у пратећим програмима представљене су разне традиционалне вештине и умећа.
Међутим, пажњу нам је највише привукла група руских музичара, која је изводила композиције на једном, бар из балканске перспективе, веома необичном инструменту — руским гуслама.
„Музику изводимо на инструменту који се може назвати симболом руске музичке културе, а то су гусле. Оне су најчудеснији и најдревнији инструмент који је нашим сународницима познат по билинама, по предањима, по народном епосу, а у свету можда и није тако познат, управо због тога га промовишемо. Изводимо програм који је повезан с нашим епосом, с нашим јунацима као што су Иља Муромец, Георгиј Победоносац, наш велики војсковођа Александар Невски, легендарни људи, наши сународници, чији су подвизи традиционално испевани на овом инструменту“, каже Александар Усков, професор на Музичкој академији Гњесиних у Москви.
Усков наводи да музички дует у којем наступа с уметницом Москонцерта Маријом Бељајевом изводи жанрове који су карактеристични за руску културу, као што су билина, балада, духовна поезија, успаванка.
„Ја сам већ трећи пут у Србији, и трећи пут сам одушевљен — ово је изузетна земља, с веома срдачним људима. Долазиш и схваташ да ти се овде радују. Ова земља је испуњена неким духом… Можда зато што смо исте вере, а можда је просто реч о гостопримству, осмеху, љубазности, спремности да се помогне другоме“, каже Усков.
Руски музичар, који поред гусли, свира клавир, хармонику, балалајку, окарину и фрулу, истиче да руске гусле често збуњују људе у Србији који мисле да је реч о инструменту типичном за њихов простор.
„Међу словенским народима срећу се инструменти под називом гусле, у томе је, вероватно, велику улогу одиграла етимологија, пошто ’гусл‘ значи жица, струна. Наш инструмент има много струна, 15, 17, 23 и више, док српски инструмент има једну или две струне. Рођаци руских гусли су цитра или рецимо, арапски канун, и разни други инструменти који се свирају у разним земљама“, објашњава Усков.