Након затвореног састанка са председником Русије Владимиром Путином у Хангџоуу, Обама није пристао да спроведе заједничку војну операцију против ДАЕШ-а у Сирији, објашњавајући то „недостатком поверења“ према руском лидеру. Очигледно је да су га, у ствари, повукла мишљења других америчких политичара, који се из све снаге боре против зближавања са Москвом, сматра аутор чланка Стивен Коен.
Осим тога, Обама је одбио њихов предлог доктрине о неупотребљавању нуклеарног оружја и уклањању статуса високе борбене готовости са нуклеарних бојевих глава. Ова иницијатива би омогућила да се смање шансе за почетак нуклеарног рата, наводи се у чланку.
Аутор је, такође, скренуо пажњу на чињеницу да је председник Украјине једнострано променио редослед активности потребних за реализацију Минског договора, најављујући да повратак под контролу границе са Русијом треба да буде први корак мировног плана, а не завршни, као што је наведено у документу.
„Тешко је замислити да је Порошенко направио овај корак без дозволе Обамине администрације и потпредседника Бајдена, који је био одговоран за ’украјински пројекат‘ од 2014. године“, наводи се у чланку.
Пре две године, Обама је најавио своју намеру да „изолује“ Русију и њеног председника. Међутим, на самиту Г20, Путин је био најпопуларнији лидер. Обама се, заузврат, на догађају нашао у изолацији, пише портал.
„Ово се можда десило због чињенице да се други мандат Обаме ближи крају, или због тога што га нико не схвата озбиљно као лидера, или из оба ова разлога — то је питање тумачења“, наводи се у тексту.
Оцрњивање Русије је основа америчке политике последњих неколико година, међутим, Самит Г20 је показао да се према Москви у свету не односе онако како о њој говоре амерички политичари и пишу амерички медији.
„Америка једва да оставља утисак ’лидера слободног света‘. Многе земље, укључујући и европске, могу да се окрену од Вашингтона у корист Русије, што ће вероватно довести до тога да Европска унија скине санкције Русији већ у јануару“, закључује аутор чланка.